Прочитај ми чланакЈа сам свашта у животу радио, да се разумемо. Ја нисам ни цурица ни цвеће, ја моје грехове одлично знам, поготово из ранијих периода кад сам био млад, али далеко од тога да сам криминалац, починио тешке крађе, разбојништва - ексклузивно за Директно.рс прича Слободан Петковић, звани Слоба робија и каже да га након линча који је прошао људи питају на улици када је био у затвору.
Човек који је постао симбол недавних протеста, с једне стране представљен је као херој и представник српских пољопривредника, а са друге – од стране председнка Александра Вучића и прорежимских медија као вишеструко осуђивана личност.
На протесте је отишао спонтано, за себе каже да је чак аполитичан. Новинарка му је поставила питање, а он је на њега, како каже, искрено одговорио.
– Мени је то на души било, то сам рекао и због тога мислим да сам етикетиран и проглашен херојем – објашњава Петковић за наш портал и додаје да су прави хероји војни инвалиди и хероји са Кошара.
Иако се могло чути да живи на Новом Београду, Петковић тренутно живи у Новој Пазови са својим оцем, а бави се пољопривредом. Надимак, који председник користи да га дискредитује, добио је још са пет година када су га родитељи ошишали на ћелаво.
Слободан никада није осуђиван и не води се ниједан кривични поступак против њега, а за то има и потврду, коју је морао да извади због посла, те није јасно одакле председнику ова информација коју често истиче.
– Председник очигледно има ове његове саветнике, подгузне муве, полтроне, камелеоне, који су му дали лажну информацију да би још добили неке привилегије и од њега и од овог друштва од кога живе и уживају на грбачи напаћеног народа – каже Петковић.
На свом првом протесту био је у Пазови 1989. године на очевим раменима, када су Србе тукли у Косову пољу, а данас смо, како каже Петковић, видели да Србе туку у Београду након 30 година.
– У овом систему потпуно су се помешали лончићи, тотално се помешало шта је морално, шта није. Изашао сам да искажем свој протест зато што немам посао, довијам се и радимо ту пољопривреду – објашњава он.
Поред тога што се бави пољопривредом, Петковић је чак и за време ванредног стања био ангажован на пословима међународног превоза и путовао у Мађарску и околне земље, где је помагао нашим људима који су остали без посла и нису знали где ће.
– Док су се Вучићеви сарадници, како је и сам рекао, завукли за време кризе у мишје рупе, ја сам двапут недељно прелазио границу, ризиковао свој живот и живот својих ближњих – каже Петковић.
Текстови који се ових дана у медијима о њему објављују онемогућили су му да нађе нови посао, који му је прекопотребан.
– Скоро је хтео да ме ангажује човек на додатном послу, пошто ако желим да живим живот иоле достојан човека морам да радим више послова, али човек ми се не јавља, уплашен је после целог овог медијског линча, машинерије – пожалио нам се.
Слободан, међутим, чак ни након овог линча од своје земље не одустаје и бориће се, каже, да овде остане и свој живот изгради управо у Србији.
– Одлучио сам, мада имам и могућности, не желим да идем у иностранство! Не желим да идем у туђу земљу! Хоћу да живим у својој земљи, у свом граду, да радим своју земљу, а не да будем смеће Словацима, Чесима, Немцима и осталима – грађанин шеснаестог реда – поручује Петковић.
Петковићев прадеда био је Солунац Ђорђе Касавица, један деда носилац споменице Перо Балабан, други деда поротник у суду и поштен човек који се бавио пољопривредом која је постала породично занимање.
– Пореклом сам из Херцеговине, имали смо једног грофа Саву Владисављевића, браћу Грбић, глумце Драгана Бјелогрлића и Небојшу Глоговца, а ја за Бугојно да је изродило неког нисам чуо, сем Александра Вучића – прича Петковић.
ФОТО: Милица Вучковић
ФОТО: Милица Вучковић
Још једно од писања против Слободана десило се и 2017. године када је портал Србин инфо писао да су „њихови читаоци и српски навијачи били жртва његове преваре“ јер је узео паре за карте и нестао. Петковић, међутим, ово демантује и објашњава шта се десило.
– Скупили смо се нас пар и хтели смо да идемо у Беч да гледамо утакмицу Аустрија – Србија. Организовали смо превоз у нади да ће одзив бити минимум 50 људи, међутим само нас 14 је кренуло пут Беча. Превоз и путарине смо платили, а за карте нису преостала средства. Ја сам момцима што су отишли купио пиће и клопу пред границу и разочаран малим одзивом сам се вратио са границе. Ти момци су сви били у Бечу и гледали утакмицу, с тим што су тамо морали да купе карте. Очигледно је да систем нападима на мене жели да унизи протесте баналним стварима. Не би ме чудило да ме оптуже да сам у школи у петом разреду украо креду да би другарицама нацртао да се играју школице – каже Петковић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 19, 2020
Иако га председник Вучић редовно помиње на конференцијама за новинаре и то у негативном контексту, Слободан се за своју безбедност не боји.
– Што председник често воли да каже – можете ме само убити, или Ана Брнабић аутобусом да ме негде удари – прича Слободан кроз смех, и додаје да му је драго да се народ на недавним протестима пробудио.
Истиче да је против сваког насиља, јер је свако насиље, сматра, одраз немоћи.
– Режим је на Ивањдан уздрман. Желим да се народ пробуди из те летаргије, да схвате да немају шта да изгубе сем живота, а живот у овом режиму и није нешто – закључује Петковић.
