Затвор у Терезину био је место у ком је Принцип тамновао за време истраге за Сарајевски процес поводом атентата на Франца Фердинанда. Тамо је Гаврило написао свој једини литерарни рад, који је носио политичку поруку.

Схвативши да му нема изласка из тамнице, Гаврило Принцип је ове стихове, како се препричава, урезао сопственим ноктима на лименој чинији (мањерки).

Неки кажу да је стихове исписао кашиком, и то шифрованом робијашком азбуком у зид, као поруку осталим заточеницима.

Тромо се време вуче

И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема.

Ал‘ право је рекао пре
Жерајић, соко сиви:
Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи.

И место да смо у рату
Где бојне трубе јече,
Ево нас у казамату
На нама ланци звече.

Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт
Ја нијесам идиот
Па то је за мене смрт.

(24.сата)

Ознаке: гаврило принцип, затвор, нокти, стихови, урезивање