На челу комисије је професор Оливер Антић, саветник председника Републике, а отварању су присуствовали и Николићев саветник, генерал Милорад Симић, као и заменик генералног секретара председника Ненад Јевремовић.

Шта је делегација у НБС открила, у наредних десетак дана остаће тајна, док се не утврди природа нађених ствари. Такав је договор, како је за Новости рекао Антић, направљен и са председником Николићем.

Пошто се у једној, како се претпостављало, налази списак онога што је запечаћено у осталима, посао Комисије је да „сравни“ ствари са списка са оним што је нађено, да утврди да ли нешто недостаје, и обавести суд има ли ствари које би требало да уðу у оставинску масу.

Отварање сефа догодило се на иницијативу Првог основног суда у Београду, пред којим се води оставинска расправа између Титових наследника, који је крајем прошле године упутио захтев Кабинету председника Србије да, као правни наследник некадашњег Председништва, омогући увид у садржај сефова.

Отварању нису присуствовали ни представник Првог основног суда, ни адвокати Брозових наследника, иако су они то писмено тражили од суда, јер по закону, како је објашњено у Председништву, они и нису могли присуствовати.

Према једној верзији, комисија је, после Титове смрти, пописала 14 врећа, и у њима су била посебно вредна уља на платну, остала иза српских краљевских династија. Према другој, реч је о 11 џакова са златом, накитом, последњим Титовим председничким платама и ауторским хонорарима.

Ако Комисија, уз помоћ вештака, утврди да је у врећама било ишта од личних ствари бившег југословенског председника, о томе ће обавестити суд и предати те ствари у судски депозит.