Прочитај ми чланак

Бојан Бојовић: Освета српског домаћина

0

После 70 година обрачуна са њим, српски домаћин се враћа на сцену!

Видели смо на стотине добрих анализа ситуације у којој се налазимо, саслушали гомилу добрих предлога како да изађемо из кризе али ми и даље тонемо. Људи једноставно губе вољу и предају се, чини им се да ништа није више могуће променити, да нам нема спаса. Али хајде да утврдимо шта јесте један од корена онога где ми данас јесмо.

Прича почиње крајем 1941, када је будућа нова власт одлучила да се конкретно обрачуна са проблемом познатијим као српски домаћин. Наиме комунисти су одлично знали да основна ћелија српског друштва јесте породица и на њеном челу домаћин. Тај домаћин је управо онај који је изнедрио српске устанке, онај који је дао Ђорђа и Милоша, онај који је држао породицу на окупу, организовао производњу, трговину, планирао и развијао.

Домаћина ниси могао да уцениш јер је имао своју част, домаћин је држао реч, више сложних домаћина су чинили јако успешну и сложну задругу. Они су спремни да на частан начин бране отаџбину, њима не може се лако манипулисати, из пепела дигли су Србију и ослободили остале јужнословенске народе око себе. Дакле домаћин није чинио само државотворну вертикалу већ и економску. Можемо слободно рећи да је српски домаћин прототип успешног менаџера данашњице.

Наравно знајући ово комунисти су прибегли ликвидацијама у Црној Гори, Херцеговини, Босни, Лики, Банији…У свему томе имали су и усташку подршку јер је циљ био уништити што више имања, кућа и фабрика како би се створила једна велика група људи који немају ничега и са којом би се могло манипулисати тј. ако би пришли комунистима добијали би разне повластице.

Ова прича се наставила све до краја рата, када се власт отарасила домаћина из Србије како из села тако и градова. На Косову и Метохији су Срби намерно расељавани и узимана су им имања. Прављен је слој сиромашних по идејама комунизма. У градовима је створен нови Србин, то је био радник у фабрици, сиромашан и послушан, куповао је храну на тачкицама, гнушао се својих предака сељака, хрлио у бољу будућност. Наступило је доба индустријализације.

Шта се дешава са оно мало домаћина који су неким случајем преживели погроме или одузимање имовине? Остали су код својих имања, без путева без инфраструктуре. Доживели су да их деца коју су хранили и одгајали напушта и хрли у градове. „Боље бити задњи у граду него први у селу“, говорило се. Како је време протицало домаћини су старили и умирали, села се гасе, производња не да се не увећава него се још више смањује.

Време чини своје, српски домаћин је постао неко ко служи за подсмех у хумористичким серијама. Сељачка деца која су дошла у Ваљево ретко су се враћала својим родним кућама, а шта би тамо радили, у том чемеру и јаду. Милиони евра мерено данашњим новцем су једноставно пропали и нестали, Срби су се добровољно одрекли капитала да би мање радили, и неко други био одговоран за њих.

Данас, 2012. домаћина можете видети само у некаквом ријалити шоу како покушава да нађе жену, јер ниједна цура неће таквог човека, он једноставно није „кул“. Боље је живети и продавати се као пас и животарити од данас до сутра него поштено зарађивати новац и производити, то је данас постала слика наших девојака. Проклетство је стигло и оне који су побегли у Ваљево, данас њихова деца беже у Београд, цела земља бежи у Београд прави се нова класа сиротиње и беземљаша. Такви људи немају куд или прихватају посао који им се даје без поговора или пропадају, механизам комунистичке власти наставља да функционише.

Сада кућа у Ваљеву коју је отац саградио остаје исто онако празна као дедова када је он напустио. Фабрика више нема, пољопривреда је на коленима, вратили смо се у 19 век. Србија неумитно клизи ка банкроту, нема домаћина да је својим радом и предузетничким духом спасе, нема никога ко би преузео одговорност као некада Ђорђе, нема Вајферта, нема Дунђерских, одрекли смо их се као задњих будала. Мислимо да можемо живети од пензија и буџета а ко ће то да пуни?

Искрено пљунули смо сами на себе и на оно што јесмо. Можда ћете сетити ко сте и шта сте када одете да лупите нешто на пијаци, можда када одете до мењачнице да видите курс, можда када ваше дете безуспешно трага за послом…

Болно отрежњење предстоји.

Признајмо грешке да би кренули напред.

Само нас српски домаћин може спасити!

 

(Двери)