"Vidimo se u čitulji" je film koji je opisao stanje tokom 90-ih godina i porastu kriminala u Srbiji, mnogi akteri iz filma nastavili su da žive normalnim životom.

„Видимо се у читуљи“ је филм који је описао стање током 90-их година и порасту криминала у Србији, многи актери из филма наставили су да живе нормалним животом.

“Видимо се у читуљи” је филм сниман 1994. године, који је базиран на књизи “Криминал који је изменио Србију”, и говори о наглом порасту криминала у Србији током грађанског рата у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Филм садржи делове интервјуа који су вођени са криминалцима и полицијом из 1990-их година.

Кристијан Голубовић

Више од деценије провео у затворима у родној Немачкој, Италији, Грчкој и другим земљама широм Европе. Већ као малолетник одлежао 3,5 године у Дизелдорфу збогоружане пљачке. Више пута је изручиван Србији по међународним потерницама. Осуђен због изнуде и у “Забели” је одслужио четири и по године. Тренутно је осуђен због препродаје дроге.

Ухапшен је је са два саучесника у цркви Светог Марка у Београду, када је обавио примопредају 25 грама хероина.

Налази се на издржавању казне. Пре тога је био учесник ријалитија “Фарма”, због ког је и одлагао издржавање казне у затвору.

Срђан Качавенда

Наводно се после преузимања лидерства повукао из јавности. Можда није био на улици, али је наставио са “старим пословима” па је тако прошле године осуђен на годину дана, односно осам месеци затвора јер је 2005. године отео свог кума и покушао да му изнуди новац, оптуживши га да се удварао његовој супрузи.

Тада је Качавенда отишао са Контићем, Рацом Бошковим и Андријом Зарићем да се нађе са кумом код окретнице у насељу Медаковић. Како Срђан каже, питао га је: “Куме, зашто поред толиких жена моју?”, на шта је овај почео да псује и виче, а онда је отишао до својих кола и ушмркао кокаин.

Тада му је Качавенда пустио снимак са диктафона и рекао да ће казати све његовој жени. Кум га је молио да то не чини, а онда су се одвезли у Качавендину викендицу у Баричу. Оптужница каже да су га тамо физички малтретирали и чак полили врелим уљем.

Качавенда се бранио да то није истина већ да је желео да испржи јаја, али је крајичком ока видео да се кум спрема нечим да га удари и тада је махинално замахнуо тигањем када се врело уљеполило по оштећеном.

Качавенда каже да је онда дошло до туче и да су их остала тројица раздвојила, а онда му је Срђан рекао да прекидају сваки контакт и да му врати 10000 евра што му дугује, али пошто овај није имао, дао му је џип и папире за њега.

Миодраг Башкаловић Мија

Заједно са Качавендом преузео је клан, али је и он ухапшен због отмице Качавендиног кума. Од тада се о њему ништа не зна.

Жељко Рутовић

Члан звездарског клана који је у филму признао своје послове са украјинском мафијом, али и говорио о паметном начину “пословања”, преживео је и као и у филму и до данас остаонеосуђиван. Иако је и у “белој књизи” МУП-а из 2003. означен као припадник звездарског клана Средоја Шљукића Шљуке, ни данас нема ниједну једину мрљу у каријери и важи законтроверзног бизнисмена. Био је власник коцкарнице у елитном руском туристичком граду Сочију.

У браку је с некадашњом учесницом “Фарме” Мирјаном Божовић.

Љубомир Манојловић Буца

Убрзо након филма посветио се пословању с ове стране закона. Данас је запослен убоксерском клубу Црвена звезда и тамо је генерални секретар.

Ненад Бранковић Нена

Такозвани повратник са ратишта у филму и припадник звездарског клана на време се повукао из света подземља и бави се легалним пословима.

Предраг Владушић

Владушић је упркос многобројним пуцњавама преживео до данас. Повукао се из криминала, а у филму је препознатљив по поштапалици “разумеш”, коју је изговорио десетак пута.

Драган Николић Гаги

Са 18 година отишао са другом Пиркетом (Славиша Павић) у иностранство и “пекао занат” у Аустрији, Италији и Немачкој. Био је близак са новобеоградским гангом (касније названи “бежанијци”), а није крио ни да се дружио и са Кристијаном Голубовићем, што, међутим, није потрајало.

Августа 1993. одиграо се незапамћени револверашки обрачун у башти ресторана фудбалског клуба “Бежанија”. Гаги и Пирке су седели са кафанском певачицом када је улетео Горан Марјановић звани Гокси Бомбаш са екипом. У пуцњави је било много рањених. Славиша Павић Пирке је убијен, а Николић рањен.

После овог догађаја, уморан од таквог начина живота, како је сам говорио, Гаги се поново окренуо иностранству. Обезбедио је грчке папире и у овој земљи основао трговинску фирму. Његово име и све оно што је у Београду радио као да је прекрио заборав.

Све до јануара 2000. године и убиства Аркана у хотелу “Интерконтинентал” за шта је оптужен бивши полицајац Добросав Гаврић из Лознице, а за саучесништво Милан Ђуричић Мики и његов брат од тетке Драган Николић Гаги, који је после трогодишњег бекства ухапшен уАустрији и изручен нашој земљи.

Негирајући да је у време убиства уопште био у “Интерконтиненталу” (већ у стану са супругом Цецом), Гаги је објаснио да је одлучио да се склони када је чуо да су његови блиски пријатељи похапшени и окривљени за троструко убиство.

Земљу је, како је рекао, напустио по савету и уз знање неких високих функционера МУП-а Србије.

Izvor: telegraf.rs

Oznake: Vidimo se u čitulji, glumci, Željko Rutović, Kristijan Golubović, Srđan Kačavenda