Pročitaj mi članakRežimska politička elita podstiče kockanje, stiče se utisak da želi da uveri građane da su igre na sreću, a ne pošten rad put izlaska iz sve prisutnijeg beznađa. Ova mesta su prikazana gotovo kao prijatne lokacije za izlazak, gde neke super devojke ispijaju koktele sa kišobrančićima, sve napirlitane, jedva čekajući da baš vi dođete i uplatite svoj tiket. I kreće reklama. Devojka u kladionici, što postaje obavezni simbol, sa lenjirom u rukama meri dužinu tiketa nekim zbunjenim dečačićima. U oba slučaja, adikcija je pojačana seksualnom simbolikom, koja je prilično eksplicitna. Ti nesigurni pionirčići merili su i kod kuće svoje "tikete" i sada ih javno prikazuju pred nekom dominom sa lenjirom u rukama.
Србија је друга у Европи по броју кладионица по глави становника, а преко 300.000 њених грађана, претежно младих, од 18 до 25 година, зависно је од коцкања. Људи који овај екстра профитабилан сектор контролишу су савезници, пријатељи људи из власти и велики донатори разних акција политичке „елите“ интереси богатих људи са којим је тесно повезана за њу апсолутни приоритет, а јавни интереси и грађани врло мало битни.
Режимска политичка елита подстиче коцкање, стиче се утисак да жели да увери грађане да су игре на срећу, а не поштен рад пут изласка из све присутнијег безнађа. То је јасно видљиво у односу према рекламирању кладионица и посебних игара на срећу. Кладионице многи доживљавају и као место социјализације и дружења, што указује и данашњи концепт и уређење дела ових објеката који умногоме подсећају на кафиће, нудећи услугу хране и пића. Спортски, глумачки и други идоли са реклама посебно утичу на младе, представљајући кладионицу „као место забаве и уживања“.
Већ раније, ова места су приказана готово као пријатна места за излазак, где неке супер девојке испијају коктеле са кишобранчићима, све напирлитане, једва чекајући да баш ви дођете и уплатите свој тикет. Кад оно питање; „Је л’ оно Костић?“. И, тако две поменуте лепојке размењују размишљања, „Је л’ он у Ајнтрахту?“, пита се прва. Друга се клибери и одговара самоуверено: „У Јувентусу“. То што ни једна а ни дуга актерка овог драматичног и напетог дијалога немају појам и представу о Ајнтрахту и Јувентусу, небитно је за овај сценарио.
Још напетија је реклама под називом „дужина је битна“. Наиме, девојка у кладионици, што постаје обавезни симбол, са лењиром у рукама мери дужину тикета неким збуњеним дечачићима. У оба случаја, адикција је појачана сексуалном симболиком, која је прилично експлицитна. Ти несигурни пионирчићи мерили су и код куће своје „тикете“ и сада их јавно приказују пред неком домином са лењиром у рукама. Ту се појављују Вук Костић и Огњен Амиџић.
Уз целу ову кладионичарску порнографију, не може се пренебрећи чињеница да се у блоковима реклама, између спортских, политичких и других емисија, оглашава клађење. Да ствар буде гора, живимо у земљи у којој, по речима стручњака из клиника за одвикавање од болести зависности, већину пацијената данас чине мушкарци навучени на клађење.
Систем вредности и животни стандард највише утичу на квалитет живота који водимо. Са језивом стварношћу боримо се на различите начине. Доказ томе је и да у већини наших градова највише има коцкарница и апотека. Чини се да утеху од свакодневних, егзистенцијалних проблема тражимо на потпуно погрешним местима. А, у рекламама кладионица, главни актери су старлете, али и Никола Јокић (кошаркаш, потписник подршке листи АВ), глумац Срђан Тодоровић, Раде Шербрџија…
Кладионице и даље рекламирају неке од познатих личности или инфлуенсери са друштвених мрежа, а многи од њих јесу узори дела младе популације. Ова област није уређена код нас, попут, на пример, рекламирања алкохолних пића.
У Србији, поједини резултати показују да се бар једном коцкало 34.6 одсто ученика првих разреда средњих школа и да се више коцкају дечаци.
Вучић понизио Гашића и Ђурићку у Крушевцу, а кандидат опозиције дочекан као ЦАРhttps://t.co/IX90g00ijF
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 9, 2023
