Прочитај ми чланакСветлана Стоилковић ради пуних 30 година на писарници у Центру за социјални рад у Гаџином Хану. Иако је једина запослена на том радном месту, њена позиција се укида, а разлог томе је "њена неколегијалност" јер је одбила да иде на скуп Српске напредне стране у Јагодину. Наравно, директор Центра је као разлог навео нешто друго. Светлана за Нова.рс каже да од тог дана када је рекла "не" страначком скупу, више ништа није било исто. Тужна, уплакана због изненадног губитка посла, али истовремено бесна и огорчена, каже да је време да се цела Србија пробуди.
Гаџин Хан више није исти.
Ова мала варошица у Нишавском округу, коначно је устала и подржала студентске блокаде и штрајк просветних радника, што је заиста за сваку похвалу, с обзиром на то да је дуго година била под утицајем локалних функционера који су застрашивали грађане.
Мештани и даље живе у страху, али се полако, један по један отвара и јавно говори о притисцима које доживљавају од стране „општинара“.
Међу њима су и храбре Светлана Стоилковић и Јана Босанац, које годинама раде у тамошњем Центру за социјални рад. Свега и свачега су се нагледале, ћутале су јер их нико није дирао, али су сада одлучиле да се супротставе бахатости и да јавно испричају шта се у овој малој варошици догађа, конкретно у Центру у којем раде.
Светлана пуних 30 година ради на писарници у Центру за социјални рад. Како прича за Нова.рс, она је једини административни радник на тој позицији у Центру. Ипак, то није спречило локалну власт да је „шутне“ јер је била „непослушна“.
„Ја сам тотално погубљена. Не знам да л’ сам пошла или сам дошла, верујте ми. Ово је заиста био шок за мене, иако смо негде и колегиница и ја очекивале реакције јер смо одбиле да идемо у Јагодину. Шта да вам кажем… Хоће да угасе моје радно место. Кажу да немају новца да ме плаћају јер моје радно место финансира буџет локалне самоуправе. Али, зашто је локална самоуправа у претходних две-три године примила седморо-осморо људи на рад? Како се њихова радна места не гасе, а гаси се моје које постоји 30 година? То је само изговор“, наглашава Светлана.
Додаје да је 2019. године у Центар за социјални рад примљен правник, иако је Центар већ имао једног запосленог.
„Те године изменили су Правилник о раду Центру, примили су још једног правника. Значи, није проблем то радно место и два правника, а проблем је моје радно место дуго 30 година? Једина радим писарницу, једини сам административни радник на тој позицији. Срамота“, каже она.
Све почело од скупа у Јагодини
Светлана и њена колегиница Јана нису чланови ниједне политичке странке. Никада раније од њих две није тражена никаква подршка владајућој Српској напредној странци, све до митинга у Јагодини који је организовала ова странка.
Неколико дана пре одржавања митинга, директор Центра за социјални рад питао је Светлану и њену колегиницу да ли могу да иду на митинг у Јагодину. Оне су одговориле – не.
„Рекле смо директору да не можемо да идемо на митинг због радних обавеза. Потом је он напоменуо да је потребно да наведемо разлоге због којих не идмо у Јагодину и да је тај податак потребан локалној самоуправи. Након тог догађаја у Јагодини, дешавале су нам се чудне ствари и очекивали смо да ће да крену некако на нас. И то се десило у четвртак прошле недеље, када је директор изнео наше уговоре о раду и однео их у канцеларију председника Општине. Тражио је и уговоре о раду свих запослених у Центру и однео их тамо“.
Каже да се у Центру већ неколико година осећала подела између „њих и оних“.
„У Центар су стигле нове колегинице и од тада се направила нека подела међу нама. Нас две се осећамо дискриминисано, нама се нико не обраћа. Ако треба да имамо неки контакт са локалном самоупрваом, они нас игноришу и обраћају се својим пуленима из СНС-а. То траје дуже време. А сада, откад смо одбиле да идемо на митинг, дешавају нам се неке потпуно баналне ствари. Паркинг место на ком се паркирам 17 година, сада одједном више није моје. Кад пре стигну да реше то? Деградирање и понижавање, само због тога што нисмо при странци“.
Истиче да су писале буџетској инспекцији о неправилностима рада Центра, али да инспекција и даље не регаује, иако је и сама утврдила различите малверзације.
„Буџетска инспекција је открила низ неправилности и све се оне наводе у извештају, али нико не реагује годину дана. А одмах реагују на нашу ‘непослушност’. Ударили су на мене и не пуштају ме. Завршавају о мени по хитном поступку само због тога што сам проговорила. Директор ми је рекао да је требало да сачекам, да можда не би било овако, наводно можда би све прошло нормално. Али ја нисам желела да ћутим“, прича нам узнемирена Светлана.
Општинари бесни
Светлана каже да су из локалне самоуправе бесни и љути на њу што је јавно подигла глас.
„Директор Центра није хтео ништа да ми каже. Када сам се огласила и јавно испричала шта се догодило, директор ме је позвао сутрадан и рекао да је имао добру намеру и да није хтео да ми квари викенд, па ми није рекао раније да је њему тамо саопштено да желе да моје радно место угасе и да ме је наводно бранио и штитио, говорећи да сам једина која то ради“.
Светлана има велику подршку породице и то јој је најважније. Наводи да не зна шта ће даље радити, те да су јој сва врата у Гаџин Хнау затворена.
„Деца ми говоре: Мама, пусти то, али ја не могу. Ако пустим, сутра ће се исто десити некоме другом. Не желим да се ово заборави. Многи су ми пружили подршку, јеидно моје колеге из Центра ћуте. То ми је највеће разочарање. Нису ме питали ни како сам. Јако сам узнемирена и уплашена. Знам да нећу моћи да пронађем посао у Гаџином хану. Нема шансе. Сва врата су ми затворена. Али нисам имала другу могућност, нисам знала како ћу другачије да се борим, ако не проговорим“, истиче наша саговорница.
„Људи су уплашени и очајни“
И Јана Босанац, једини дипломирани социјални радник у овој установи, остаје без једног дела функције коју је обављала, само због тога што се није одазвала на позив за скуп у Јагодини.
„Ја сам дипломирани социјални радник, водитлеј случаја и супервизор у Центру за социјални рад. Све ове године ми не припадамо СНС струји, заправо ниједној, а ове године смо одлучиле да то јавно и кажемо. Сви у Центру су по тој партији, чак је било примања по страначкој основи. Био је спроведен конкурс који није испунио законске услове и тако даље. Но, ћутали смо на то, све до сада, када је мојој колегиници било угрожено радно место“, прича за наш портал Јана Босанац.
Како наводи, њој је директор Центра одузео функцију супервизора. Рекао јој је да више нема поверења у њу.
„Наводно, нема поверења јер сам се јавно огласила и подржала колегиницу. Каже нам да је боље да смо ћутале и да бисмо боље прошле. Људи су овде јако уплашени, нико не сме ништа да каже. То се види и осећа“, каже наша саговорница.
