Прочитај ми чланак

ОД ВЕСЕЉА ДО ТРАГЕДИЈЕ Опасно шенлучење није српски изум

0

Од пуцања због среће и славља до трагедије, на жалост, у Србији је и даље чест случај, а залатули метак не бира кога ће, па је тако недавно рањена девојчица која чак није ни била на свадби када је младожења, иначе полицајац, шенлучио.

– Пуцање из ватреног оружја на свадбама је до скоро био неизоставни део традиције, поготово у унутрашњости. У последње време се то додуше смањило, људи су постали много одговорнији, пре свега јер знају какву последице могу да изазову и са каквом би се казном суочили – кажу нам у МУП-у.

Казна до 10 година затвора

Међутим, како кажу, и поред тога, пуцање на свадбама је и даље често, а интересантно је да и кад дође до употребе ватреног оружја, ретко кад реагују гости свадбе.

– У таквим случајевима полицију обично зову уплашене комшије – кажу у МУП-у, наводећи да немају податке о томе колико је људи кажњено баш због овога јер се то сврстава у дела изазивиња опште опасности, у шта спада још много тога.

За изазивање опште опасности, иначе, које је извршено уз умишљај, односно намеру и уз употребу ватреног оружја, предвиђена казна је од 2 до 10 година затвора. Употреба ватреног оружја на јавном месту забрањена је и Кривичним закоником и Законом о оружју и муницији.

Иако је пуцање у ваздух због среће на свадби, због рођења детета, Бадње вече… веома заступљено у Србији, изненађује да то није наш „изум“.

Многи су шенлучили пре нас

Социолог Слободан Вуковић објаснио је како овај тренд настао и како се претворио и у део српске традиције.

– Шенлук је толико дуго укорењен у нашем народу, да је постао традиција. Међутим, оно што мало људи зна је то да нисмо ми измислили пуцање у ваздух. Тај феномен се јавио код народа „експлозивне“ нарави, као што су Шпанци, Португалци, Италијани, Турци, Црногорци и Грци, дакле то није нешто што је каратеристично само за Србе, заправо, ми смо то од њих преузели – каже Вуковић.

Балкан као „дивљи запад“

Да ли се „чувај главу“ виче на слављима у земљама у којима има много оружја, објаснио је историчар Чедомир Антић.

– У многим земљама је оружје дозвољено, али нећете видети тренд пуцања у ваздух рецимо у Кини или било којој земљи са тоталитарним системом. Балкан, у том смислу, можемо упоредити са „дивљим западом“ јер је код нас то толико распрострањено, као и у Америци да из године у годину расте и претвара се у горући проблем. Сви смо сведоци тога да невина деца гину од залуталих метака – каже Антић.

Метак негде мора да заврши

Сваки метак који је испаљен из ватреног оружја мора да заврши негде, па и онај који је испаљен у ваздух. Он у једном моменту губи убрзање, окреће се и при паду може да нанесе озбиљне повреде, а није редак случај и да убије човека.

Антић додаје да се о последицама рафала у ваздух, у датом моменту не размишља, јер је у већини случајева, онај који се одважио на такав чин, под дејством алкохола.

Неконтролисано понашање у гомили

Са њим се слаже и психолог Нина Рацић, која је шенлук објаснила као неконтролисано понашање у гомили.

– Усхићење и еуфорија који владају на слављима, поткрепљени алкохолом, доводе до тога да се на момент „губи разум“, да се реагује ирационално и да се не размишља о последицама поступака – каже Рацићева и додаје да се шенлук у психологији објашњава као показивање доминације и моћи, али и као привлачење пажње.

Терање демона

Постоји још једно објашњење шенлука које потиче са наших простора. Наиме, постоји веровање у нашем народу да се рафалним прављењем буке терају зли духови и демони. Суштина целог поступка је, конкретно, у звуку који би требао да отера све што је негативно, и то што даље од прославе. Одјек пуцња, наводно уплаши духове и тако штити људе који су на окупу и који се веселе.