Прочитај ми чланакДобри људи умиру, али смрт не може убити њихова имена. Одлазе колеге. Млади људи. Храбри. Неки од најбољих међу нама", тим речима Уједињени против ковида опростили су се од колеге анестезоиолога Ненада Максимовића, који је у 37. години живота, преминуо од последица коронавируса.
Ненад је само један од скоро 70 лекара који су у црвеној ковид зони, борећи се за животе својих пацијената, изгубили свој. Због тога, Уједињени против ковида предлажу оснивање Фонда „Др Ненад Максимовић“, који би служио за школовање деце лекара који су преминули од ЦОВИД-19.
– Колеге које одлазе нису бројеви, најстрашније је када сваког дана та бројка расте, али морамо сви схватити да су то људи који имају име и презиме, који су оставили нешто и некога иза себе – каже представник удружења „Уједињени против ковида“ Милош Бојовић.
Додаје да од Лекарске коморе очекује да овај предлог спроведу у дело, да главу извуче из песка и позабави се зашто је у Србији умрло толико лекара. А из лекарске коморе за Н1 поручују да поздрављају сваку иницијативу која је усмерена ка добробити колега.
– Верујемо да ће Скупштина ЛКС подржати сваку такву иницијативу, као и оснивање сваког фонда који за циљ има помоћ колегама. Позивамо све колеге и удружења да дају још предлога како можемо додатно да помогнемо лекаре Србије, јер нам је година за нама показала колико је важно да постоји међусобна солидарност – наводе из ЛКС.
А година за нама показала је и да је у Србији, у односу на земље у окружењу, од коронавируса преминуло значајно више здравствених радника. Срђан Лукић, пулмолог, који живи и ради у Словенији, каже да у тој земљи, према званичним подацима, није преминуо ниједан здравствени радник, иако их је било заражено више од седам хиљада.
– Није вирус једини фактор који је довео до толиког умирања. Један од њих би свакако могао да буде исцрпљеност. Ја знам да су моје колеге у Србији на ивици снаге, да неки раде у ковид болницама пола године и дуже, да су те смене исрпљујуће, да немају доовљно времена између смена да се одморе – истиче Лукић.
Да је лоша организација рада и мањак кадрова основни проблем високе смртности лекара у Србији, сматрају и у Синдикату лекара и фармацеута и додају да су лекари месецима исцрпљени, због чега су били подложнији обољевању.
– Нас посебно боли то што се дешавало са колегама, јер изгубили смо врхунске лекаре и још битније заиста добре и врхунске људе, а то је оно што је проблематично, што не можете да надокнадите. Није било замене кадра, они који су хумани, који су се јављали да буду у првим линијама, они су изгарали – каже председник Синдиката лекара и фармацеута Србије Раде Панић.
А изгарали су у неадекватној заштитној опреми, упозорава епидемиолог Зоран Радовановић.
– Неки чак помињу да добијају заштитна одела која штите од прашине, која су намењена за друге сврхе, неки се жале да добијају мокру, влажну опрему која се није осушила од прања. Постоје заштитина одела која се користе једнократно и друга која се користе вишекратно, а и ту постоје сумње да ли се сви држе прописа – рекао је Радовановић.
Поручује и да бројеви нису коначни, да је потребно извршити озбиљну анализу када се пандемија заврши, а посебно брине чињеница што нема званичних података о томе колико је медицинских сестара и техничара, али и помоћног особља заражено и преминуло од коронавируса. Одговор на то питање Н1 покушао је да добије од Кризног штаба, Министарства здравља, али и Синдиката медицинских сестара и техничара, Међутим, одговора нема.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 8, 2021
