Хаг – Шеф правног тима Саша Обрадовић рекао је данас да је геноцид у Хрватској извршен над Србима, а не обрнуто како то тврди хрватска страна, и подсетио да данас у тој држави има једна трећина Срба од броја који је постојао 1991. године.

„Ако је било геноцида он је извршен према Србима током операције Олуја и то су наши главни аргумент које ћемо изнети током ове расправе”, рекао је Обрадовић новинарима након завршетка првог дана усмене расправе пред Међународинм судом правде у Хагу.

Он је истакао да Србија није желела овај спор упркос великом броју жртава српског народа у Хрватској током рата.

„Али до њега је дошло и ми се сада налазимо у фази која се може назвати историјском иронијом – српски народ је у држави Хрватској био тај који је доживео геноцид, познат свима у Јасеновцу, Јадовну, Јастребарском у НДХ која је у то време обухватала и БИХ и Срем”, рекао је Обрадовић.

Он је подсетио да је председник Хрватске Фрањо Туђман и поред тога, у време НАТО бомбардовања Србије, поднео тужбу да је српски народ деведесетих година извршио геноциде, током оружаног сукоба у Хрватској.

„То је поднео хрватски председник који је био вођа сепаратизма, који је уништио бившу Југославију и који је изјавио, што ће бити документовано пред овим судом ‘да Срби из Хрватске треба да нестану’“.

„И нестали су. Данас их има једна трећина од оног броја који је постојао 1991. године, и четири пута их је мање него што их је било 1931. године, али о томе данас ништа нисмо чули,” навео је Обрадовић коментаришући излагање хрватског правног тима.

Подсећајући да се данас у МСП могло чути о српском национализму, о ЈНА, он је изразио уверење да се о геноциду у наредним данима „неће чути, јер га према хрватском народу није било”.

Обрадовић је истакао да је наш тим свестан историјске одговорности коју има у овом поступку истичући да Србија има добре доказе које ће изнети суду и јаке аргумент у односу на примену Конвенције о спречавању и кажањавању геноцида.

Он је напоменуо да се српски тим неће бавити политицкцим питањима, али да ће се у свом излагању идуће седмице сетити и жртава. „Желимо да из тога изградимо бољу будућност два народа”, нагласио је Обрадовић.

Завршен први дан представљања Хрватске тужбе

ХАГ– У Међународном суду правде завршен је први дан усмене расправе у спору између Србије И Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју хрватске од 1991. до 1995. године.

Данас су представници хрватског правног тима представили своје најважније аргументе у прилог тврдњи за је Србија извршила геноцид.

Расправа се наставља сутра исптивањем сведока које је предложила Хрватска, а Србија ће аргументе из своје контратужбе представити 10. марта, а потом позвати и своје сведоке.

Најпре је шефица хрватског правног тима Весна Црнић – Гротић обраложила да ће Хрватска током усмене расправе суду предочити доказе у прилог тврдњи да је, како је навела, Србија врло рано де фацто и де јуре преузела институције СФРЈ, укључујући и ЈНА.

„Хрватска ће показати како се ЈНА претворила из војске која има задатак штитити Југославију у саучесника Милошевићевих намера почињења геноцида”, рекла је Црнић – Гротић.

Она је указала да Хрватска није, иако је желела да о томе преговара, одустала од тужбе против Србије јер су политички лидери у Србији задржали став порицања злочина.

У том контексту је навела да је у недавним интервјуима председник Србије Томислав Николић негирао геноцид у Сребреници, упркос пресуди тог суда, који је утврдио да се тај геноцид догодио (али није Србију огласио одговорном).

Николић, како је додала, се није јавно одрекао ни своје повезаности са Војиславом Шешељом, који је у Хашком трибуналу оптужен за злочине у Хрватској, као нити с паравојним формацијама.

„Зато смо данас овде”, закључила је Црнић-Гротић.

Она је такође навела да геноцид није почињен само у Вуковару, већ и у другим деловима земље где је било покоља, мучења цивила, као и да су пронађене масовне гробнице.

На почетку њеног излагања приказан је видео разрушеног Вуковара за који је Црнић-Гротић рекла да приказује „покушај уништења једног народа и геноцидним активностима”.

Детаљније појашњење тврдњи Хрватске у даљој расправи преузела је Андреја Метелко-Згомбић, која је као примјер чињенице да се ЈНА ставила у службу Милошевићевих „геноцидних намера” навела ракетирање Банских двора .

„ЈНА је покушала убити и шефа државе и шефа владе СФРЈ и председника Републике Хрватске”, рекла је Метелко-Згомбић.

Хелен Лов из хрватског правног тима говорила је о околностима које су довеле до крвавих сукоба, као што су , како је навела, раст српског национализма, говор мржње према Хрватима, подршци коју је Слободан Милошевић јавно давао екстремним српским националистима…

Она је напоменула и интервјуу Војислава Шешеља, кога је описала као савезника Слободана Милошевића, дат „државној телевизији коју је контролисао Милошевић” у којем Шешељ тврди да су западне границе Србије на линији Вировитица – Карловац – Огулин – Карлобаг.

Екстремне паравојне организације попут Шешељевих и Арканових одреда имале су једнаку улогу у геноциду, тврдила је Лов, напомињући да су они имали Милошевићеву подршку.

У име хрватске тужбе излагао је и декан правног факултета у Сиднеју и професор међународног права на Кембриџу Џејмс Крафорд кој је говорио о фактичкој контроли Србије на ЈНА чија је заповедна структура била над локалном српском Територијалном обраном и паравојним јединицама.

Данашњој расправи поред чланова делегације оба тима присуствовао је хрватски министар правосуђа Орсад Миљенић.

Хрватска је позвала укупно 12 сведока да сведочи у корист њене тужбе за геноцид коју је поднела Међународоном суду правде против Србије, међу којима је и председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко.

Данашње заседање је отворио председник МСП словачки судија Петер Томка.

Српски правни тим ће своје ставове почети да излаже недељу дана касније, 10. марта.

Расправу је преко видео бима из прес собе пратило је више десетина акредитованих новинара, из Србије, Хрватске, Русије , Немачке, Француске, Словеније, Холанадије, а ту су и извештачи ЦНН-а и других светских медија.

Хрватска је 2. јула 1999. године покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те републике од 1991. до 1995. године.

Десет година касније Србија је одговорила контратужбом због кршења исте конвенције.

(Политика)

Ознаке: "Oлуја", Hrvati, Hrvatska, Srbi, геноцид, рат, Србија