Pročitaj mi članak

Obistinila se najgora noćna mora srpskih voćara koju ćemo svi skupo platiti

0

Najgora noćna mora za voćare se ostvarila - nakon tople zime, tokom koje je voće prerano počelo da pupi, pao je sneg. Proizvođači su upozoravali da bi ovakav scenario mogao da znači propast voća, te da, ako vremenske prilike ne budu bile "na njihovoj strani", može da dođe do nestašice voća u srpskim prodavnicama, a samim tim i do potrebe za povećanim uvozom. Takav scenario donosi i više cene voća za kupce.

Пољопривредници који су погледали кроз прозор и угледали снег нису били баш срећни због зимских призора усред пролећа, ухватили су се за главу – обистинио се сценарио за који су се надали да се неће десити.

Наиме, због пролећних температура усред зиме, произвођачи су били у страху од снега и мраза, јер читав род може да буде уништен ако мраз „удари“ на тек испупело и процветало воће.

Стручњак из Института за воћарство у Чачку др Александар Лепосавић каже за ТВ Нова да овакви услови нису погодни ни за воће, као ни за било коју биљну врсту, али да су најпроблематичније кајсије и трешње.

„Ова последња дешавања, а поготово најаве за наредни период, са изузетно нестабилним временом и ниским температурама за сутра и прекосутра, сигурно да ће упропастити овогодишњи род, не само кајсија и трешања, раноцветајућих воћнних врста, него су у проблему и остале врсте“, каже др Лепосавић.

Он објашњава да је снег који од ноћас пада направио „механичка оштећења“, односно ломове биљака, а да није било измрзавања, али ако се временска прогноза испостави као тачна – воћари ће бити у огромном проблему.

Поред кајсија, брескви и вишања, проблем су све коштичаве воћне врсте, попут шљива, али и крушака – које су у већем делу наше земље већ биле у фази пред цветање, па мраз може да уништи род.

Лепосавић каже да су тренутно најмање угрожене јабуке и малине, и то јер ове врсте још увек нису почеле да цветају.

Он додаје да овакво време није лоше само зато што воћке могу да измрзну, већ је погодно за развој једне врсте бактерије.

„Она већ годинама прави проблеме, а ове године ће због тога јер јој временски услови изузетно погодују, јер је био тај ‘временски ролеркостер’ – прво је било изузетно топло, а сад су овакви услови. Та бактерија ће направити огромне проблеме у нашим воћњацима“, каже Лепосавић.

Свето Марић из Качулица код Чачка има три хектара под воћем. У питању су кајсије, шљиве, јабуке и крушке, а како каже, пало је тридесетак центиметара снега.

„Јутрос је било хладно, не можемо да проценимо оштећења. С обзиром на то да су најавили ниске температуре још два дана видећемо шта ће бити. Ваљало би да не пада влажан снег, већ да га онај, који је остао на цвету, некако га мало заштити“, каже Марић за Нова.рс.
Шта ће бити са ценом воћа?

Агроекономисти и воћари су и пре временских непогода које су их задесиле упозоравали да би воће ове сезоне могло да кошта и до 20 одсто више него прошле године.

„Наравно све ће зависити од тржишта. Када је мали род или оштећен плод, без обзира на воћну врсту цена ће бити знатно увећана, чак и до двадесет одсто. То је чињеница. Оно што је сасвим извесно, производња је поскупела, препарати којима се воће третира, ђубриво, а да не помињемо цене нафте која је неопходна приликом машинске обраде воћњака“, сматра агорекономски аналитичар Жарко Галетин.

Како је рекао и директор пољопривредне задруге „Воћар“ из Сланкамена, временске неприлике лако могу да униште целокупан род.

„Наравно, може да се деси да нешто ипак ‘успе’ чак и после мраза, али већина рода, око чак 90 одсто, биће у потпуности уништена“, каже наш саговорник.

Котарац ипак истиче да неће бити несташица воћа, с обзиром на то да ћемо оно чега буде фалило – увозити.

Он сматра да ће се десити исто оно што се десило и са млеком – рафови ће бити пуни производа из иностранства, који ће се у Србију увозити по ко зна којој цени. Поред високе цене, Жарко Галетин овде види још један проблем – потрошачи ће јести неквалитетно воће.

„Воће не трпи дугачак транспорт, а такође није добро дуго стајање у хладњачама. Потрошачи најбоље знају да, примера ради, јабука, изгледа као ‘из излога’ али када је засеку схвате да квалитет није баш тако добар, а то се дешава када воће дуго стоји“, истиче Галетин.