Прочитај ми чланакСрбија би до краја године требало да промени Устав, а измене ће се пре свега односити на област правосуђа, односно на излазак извршне и законодавне власти из правосуђа, и избор судија и тужилаца ван Скупштине Србије.
То је прва и основна ствар која ће бити задатак Србије, тим пре што је ово и директан услов када је у питању улазак Србије у ЕУ.
Јавна расправа о промени највишег законодавног акта у земљи формално је почела у петак, 21. јула, а сугестије и предлози на ову тему достављали су се до 30. јуна.
Како је рекла министарка правде Нела Кубуровић, измене треба да буду резутат политичког и друштвеног консензуса, и толико квалитетне да би добиле позитивна мишљења Венецијанске комисије.
– Предстојеће измене треба да елиминишу утицај извршне и законодавне власти на правосуђе, као и да редефинишу избор и разрешења судија и тужилаца, као и положај Високог савета судства и државног већа тужилаца – рекла је она, истакавши да је независно судство једно од основних начела по којима се цени владавина права.
Да ли ће поред обавезних бити још неких измена у Уставу, видеће се у наредном периоду. Иако се Србија није обавезала на промену других ствари, у јавности се већ неко време говори о томе да би предмет измене моглда да буде и преамбула Устава о Косову, затим број републичких посланика, начин бирања председника Србије, а помиње се и промена изборних закона.
1. Правосуђе – обавеза Србије
Главна ствар у овој области је та што ће из правосуђа морати да се уклоне извршна па и законодавна власт, а то значи да судије и тужиоци убудуће не би требало да буду бирани у српском парламенту.
Такође, једна од замерки Венецијанске комисије била је и та да министар правде не може бити члан ни већа тужилаца ни судија по функцији, јер она ова тела нису независна.
2. Преамбула о Косову – нема званичних захтева
Јавна је тајна да ЕУ врши притисак на Србију да из Устава избаци преамбулу о Косову, а један од разлога је и тај да би Бриселски споразум могао да се примењује без проблема.
Међутим, питање је да ли ће се то заиста и десити, или ће само доћи до промене текста преамубуле у којој би писало да је КиМ саставни део Србије над којим она нема суверену власт. За овом врстом измене нема званичних захтева.
3. Интегративна клаузула – обавеза, али не одмах
Пред сам улазак у ЕУ, грађани Србије ће одлучивати и о примату европских закона над домаћим.
То заправо значи да би у Устав требало да буде уведена интегративна клаузула, која предвиђа да закони који су усвојени у Бриселу аутоматски важе и у Србији. У оквиру овог сегмента, Устав би требало да утврди начин на који ће грађани Србије гласати за Европски парламент.
4. Странци да гласају – обавеза, али не одмах
Овај захтев се такође односи на моменат пред чланство Србије у Унији.
То значи да ће странци са пребивалиштем у Србији моћи да гласају за локалне органе власти.
5. Смањење броја посланика и избор председника Републике – може и не мора
Одредбе које се односе на ове две ствари су уставна категорија, али захтева за њиховим мењањем нема. Разговоре на ову тему подстакли су посланици владајуће већине на челу са СНС пре извесног времена, да би било добро да се број посланика са 250 смањи на 150 или 125.
Избор председника Републике у парламенту, уместо директно, први је поменуо сада већ бивши председник Србије Томислав Николић. Било је речи и о повећању овлашћења председника Србије.
