Прочитај ми чланакУ знак захвалности за недавну донацију вредну 400.000 долара, на улазу у зграду Кардиохирургије откривена је спомен плоча захвалности америчком народу, војсци и влади, на којој је и грб америчке војске.
Постављање овог обележја изазвало је реакције јавности, па је на друштвеним мрежама покренуто потписивање петиције да се ова плоча уклони.
Донација вредна 400.000 долара
21. јуна Клиника за Кардиохирургију Клиничког центра у Нишу добила је од Војске САД донацију у медицинским апаратима вредну 400.000 евра која ће омогућити дупло више кардиохируршких операција. Директор Клинике за кардиохирургију др Драган Милић истакао је, том приликом, да је највреднији део донације апарат за екстракорпорарну циркулацију који сам кошта 220.000 евра.
То је основна машина за сваку кардиохируршку операцију, тако да ће, уз већ постојећу, ова клиника сада имати две, па од почетка јула ради по две кардиохируршке операције дневно.
Нишка клиника је тада добила „хипер кулер“, машину која хлади пацијента током кардиохируршке операције и „Екмо пумпу“ која замењује рад срца и плућа.
Ова донација стигла је нЕпосредно пред обележавање стоте годинашњице, када је 28. јула 1918. године амерички председниик Вудро Вилсон, велики пријатељ српског народа, објавио проглас у коме је истакао значај доприноса српске војске у Првом светском рату, а на Белој кући једини пут завијорила се и српска застава.
Тим поводом, операциони блок на нишкој Кардиохирургији зваће се „Вудро Вилскона“.
Друга страна „медаље“
Са друге стране, све су гласнији захтеви да се тачно утврди колико је бомбардовање Србије осиромашеним уранијумом 1999. године дугорочно утицало на здравље људи у нашој земљи, а мишљења стручњака су веома често дијаметрално супротна.
Мада број оболелих од најтежих болести, нарочито младих људи, у Србији непрекидно расте, научна јавност је још увек подељена: на оне који мисле да на пораст малигнитета код становништва не утиче 1999. година и на оне који бомбарадовање сматрају најважнијим разлогом овог пораста.
„Тражимо да се ова плоча УКЛОНИ! Шта нам је учинила америчка војска 1999? Настала је епидемија тумора. млади умиру, људи! За то да им будемо захвални?Ко замера Титу због Голог отока? Сарађујете, правите концерте са геноцидном војском нецивилизованог врха Америке и сматрате да је то дело хуманизма и ренесансе?“, каже Марина Адамовић, нишка хуманитарка и један од покретача ове петиције. која је покренута јуче.
Бомбардовање Ниша касетним бомбама десило се 7. маја 1999. године током НАТО бомбардовања СР Југославије. То је један од најозбиљнијих напада у току НАТО бомбардовања СРЈ у којем је дошло до страдања цивила коришћењем касетних бомби.
7. маја 1999. у времену од 11.30 и 11.40 часова НАТО је наводно извршио напад са два контејнера касетних бомби (са око 100—150 бомби по контејнеру) на Нишки аеродром (војни циљ), који се налази на крају града, али су бомбе „промашиле“ циљ и пале унутар ширег центра града Касетне бомбе разасуте су из два контејнера, ношене ветром, пале су на три локације у централном делу града, које су од аеродрома удаљене више од 3—5 километара и то: поред зграде Патологије нишког Медицинског центра на југу града, центар поред зграде Бановине укључујући главну пијацу, аутобуску станицу поред Нишке тврђаве и здравственог центра 12. фебруар и паркинг Ниш Експреса поред Нишаве.
Сутрадан, 8. маја, генерални секретар НАТО-а, Хавијер Солана, потврдио је одговорност НАТО-а за напад, изјавом да је „НАТО потврдио да је оштећење пијаце и клинике проузроковало НАТО оружје које је промашило циљ“.
СПЛИТ: Због ћириличне тетоваже претукли Србина на плажи https://t.co/7lzJgfAWo4
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 28, 2018
На Ниш је током бомбардовања укупно бачено 36 товара касетних бомби. И поред неколико акција чишћења терена од заосталих касетних бомби, њихово дефинитивно уклањање (2010. године) још није завршено. Последње уништавање ових „жутих убица“, обављено је јуче на нишком аеродорому.
По неким проценама од 12 до 14 одсто количине која је избачена на одређену територију, остане на њој па дуги низ година након избацивања представља опасност за становништво.
