Прочитај ми чланакЗахтев копредседавајућег српског Кокуса у америчком Конгресу, конгресмена Теда Поа, уручен премијерки Ани Брнабић, да се објаве документа везана за суђење и стрељање генерала Драгослава Драже Михаиловића, вероватно ће остати без одговора.
Наиме, сва документација која је постојала у БИА и Архиву Србије већ је обелодањена у време рада Комисије за утврђивање околности Михаиловићеве смрти 2009-2010.
– Једино неразјашњено остало је место где је командант Југословенске војске у отаџбини сахрањен, а тога у званичним архивама нема – каже историчар Срђан Цветковић, који је у име државне Комисије учествовао у тражењу Дражиних посмртних остатака на Ади Циганлији, на месту где је утврђено да је, 1946. године, стрељан.
“У духу пријатељства између САД и Републике Србије, најлепше вам упућујем захтев да обелоданите материјал који се односи на суђење и убиство Драже Михаиловића”, пише у писму из Вашингтона. Даље се наводи да је Михаиловић играо кључну улогу у спасавању стотина страних пилота током Другог светског рата, и да су људи којима је командовао показали изузетну храброст у одбрани америчких пилота за време мисије “Халијард”.
ЈУНСКИ ПУЦЊИ
Сведоци су државној комисији потврдили да су чули пуцње у ноћи између 16. и 17. јуна, када су Драгољуб Дража Михаиловић и још девет осуђеника, међу којима је био и Драгомир Драги Јовановић, озлоглашени шеф Специјалне полиције, изведени на стрељање. Њих је Врховни суд осудио на смрт 15. јула. До затвора на Ади довезени су бродом, а раку су им ископали затвореници.
– Не чуди ме захтев америчког конгресмена јер САД већ дуго обележавају у Прањанима спасавање америчких пилота, а 2005. је Дражиној кћерки Гордани постхумно уручен орден којим га је председник Хари Труман одликовао још 1948. Америчка војна мисија је остала у Дражином штабу све до краја 1944, и припадници Равногорског покрета су третирани као савезници – констатује Цветковић.
Он додаје да је историографија утврдила неспорну чињеницу да је Србија имала два антифашистичка покрета, али да и даље има контроверзи око хапшења лидера ЈуВО. Рецимо, не зна се поуздано да ли га је стварно издао Никола Калабић или је Калабић и сам био жртва.
– Нестао је и записник са извршења смртне казне. Не зна се да ли је он у нечијем приватном поседу или је уништен – констатује Цветковић, и додаје да је Комисија, иако никада није окончала посао, расформирана.
Историчар Бојан Димитријевић, члан Комисије, верује да ће се ова тајна једном ипак открити, као што је током њихове истраге пронађен оригинални примерак Дражине оптужнице.
– Засада не верујем да је могуће сазнати било шта више из државних архива. Што се тиче сведока, ниједан са којим смо разговарали није био релевантан, јер није био очевидац. Сви докази били су посредни. Исцрпљена су и научна средства и политичка воља да се дође до истине – каже Димитријевић.
ГРОФ КОМУНИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Био и остао енигма Титове државе https://t.co/djKWNxiGGP
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 1, 2018
Комисије за утврђивање околности смрти Драже Михаиловића и за откривање масовних гробница после септембра 1944. су 2011. извршиле ископавање места које је на основу исказа четири сведока, заточена у некадашњем затвору на Ади, и изјаве једног официра Озне, лоцирано као тачка погубљења генерала Михаиловића. Уместо људских пронађене су само кости животињског порекла. После овога од потраге се одустало.
