Прочитај ми чланакСлучај Степинац поново је узбуркао јавност и био повод за оштар протест Србије упућен Европском парламенту.
Док председник Србије Томислав Николић ради на документацији коју ће упутити заједничкој комисији Ватикана и Српске православне цркве, у Бриселу је отворена изложба о контроверзном хрватском кардиналу блиском Независној држави Хрватској.
Канонизација кадинала Степинца као једна од главних тема састанка председника Србије и поглавара Римокатоличке цркве током сусрета у септембру.
Сада Томислав Николић ради на документацији која ће помоћи заједничкој комисији Ватикана и Српске православне цркве која се бави овим случајем.
Историчар Александар Раковић оцењује да Србија мора стално говорити о улози Степинца у време НДХ која је болна не само за Србе већ и за Јевреје и Роме.
“У тим акцијама дипломатског типа треба се фокусирати на Ватикан, а никако на Римокатоличку цркву, Хрвате, на Републику Хрватску. Од овог другог нема никакве вајде, то је само губљење времена. Циљ треба да се убеди Ватикан да идеја о конанизацији Алојзија Степинца не да није добра, она је погрешна и чак може се рећи катастрофална”, каже Раковић.
У исто време у Бриселу, изложба о Степинцу као хуманитарцу коју организује хрватска посланица Маријана Петир уз помоћ европске народне партије.
На отварању потпредседница Европског парламента Мејрид Мекгинис и представници загребачке надбискупије.
“Данас смо овде у Европском парламенту имали прилике да видимо госте хрватских посланика историчаре, свештена лица, дакле који су дошли у Брисел са циљем да у европском парламенту представе како су рекли јасну слику о особи која је био кардинал Степинац. Имали смо прилике да чујемо њихове ставове поводом тога да је он заступао право сваког човека без обзира на његову верску, националну исповест, на пол, да је био један од највећих хуманитараца, свог времена да је спасао чак је речено 27 хиљада српске деце и ратне сирочади”, наводи дописница Б92 из Брисела Марина Максимовић.
Због ове изложбе министарство рада уложиће протест Европском парламенту и тражити да се нађе простор где би се показала и истина о жртавама усташког режима.
“То је страшна увреда за све жртве усташког режима. Ако има места за покушај рехабилитације викара усташке војске, онда мора бити места за истину о жртавама усташког режима, где је онда место за жртве усташке државе”, упитао је министар у техничком мандату Александар Вулин.
Посланик Европског парламента из Румуније Виктор Боштинару, осудио је организацију изложбе и конференције о Степинцу и најавио да ће од Председништва Парламента тражити да се овакви догађаји више не одржавају у овој институцији.
