Прочитај ми чланак
(dw.de)
Дојче веле: Зашто Србија није стала иза подносилаца тужбе из Варварина?
У случају Варварина само Србија може да поднесе тужбе против Немачке или неке друге земље НАТО. Зашто онда српска држава не стоји иза подносилаца тужбе из Варварина?
У Карлсруеу је 3. септембра одбијена тужба пред Уставним судом коју су поднеле породице жртава ваздушног напада НАТО на мост у Варварину 30. маја 1999. године. Та тужба је прошла кроз све инстанце немачког правосуђа и сада је немачки Уставни суд ставио тачку на тај случај.
У нападу авиона НАТО 30. маја 1999. године, погинуло је 10, а повређено 30 цивила, од чега њих 17 тешко.
Само Србија може поднети тужбу
Немачки Уставни суд је утврдио да у међународном праву нема правила према коме при повредама хуманитарног права појединци могу да од неке државе траже одштету. Бонски стручњак за међународно право, професор Штефан Талмон, каже да у случају Варварина „само Србија може поднети тужбе против Немачке или неке друге земље НАТО.“
Та ситуација је значајна и за поступак који се тренутно води пред судом у Бону: чланови породица погинулих и повређени у нападу у авганистанском Кундузу од 4. септембра 2009, тужили су Немачку и траже одштету. Реч је о нападу који су извели амерички авиони а наредио немачки пуковник – сада генерал – Клајн.
Волфанг Калек
Одштета коју траже појединци – немогућа
За адвокатску канцеларију која заступа породице из Варварина, та важећа правна позиција је „чудовишно конзервативна“ и настала је заправо на темељу некадашњих размирица Немачке са Грчком и Италијом око обештећења за жртве нацизма. Један од адвоката Варваринаца, Волфганг Калек, каже:
„Ми смо сматрали да у данашње време заштите људских права постоји обавеза држава да плаћају одштету – па и онда када њу траже само индивидуе без посредства државе.“
Но и без обзира на то остаје питање: зашто српска држава не стоји иза подносилаца тужбе из Варварина? Милан Антонијевић, Директор београдског Комитета правника за људска права, каже да је то веома тешко питање:
„Србија се није много потрудила да се бави питањем репарација жртвама сукоба на простору бивше Југославије, па ни у овом сегменту који се односи на бомбардовање Србије 1999. године“. Антонијевић сматра да је највероватнији разлог за такво понашање жеља српских власти да не стварају напетост у међународним односима и не кваре позиције своје земље.
Упркос томе Србија ће морати у тој области да испољи зрелост и суочи се и са тим задатком, сматра Антонијевић:
„Последице онога што се десило у Варварину су изузетно тешке и са правом се може постављати питање одговорности једне државе – ипак одлука Савезног уставног суда је правно коректна и није политички мотивисана“, каже Антонијевић.
Нада у Стразбуру?
Варваринским жртвама остаје још само могућност да поднесу тужбу Европском суду за људска права у Стразбуру. Штефан Талмон процењује да би шансе за успех биле врло мале: „То није случај за Суд у Стразбуру. Тај суд се прогласио ненадлежним и у процесу „Банковић“, који се такође односио на НАТО бомбардовање.“
