Прочитај ми чланак

Немачки амбасадор не зна где је био – Дечани су „косовски манастир“

0

Берлинског изасланик угостили га српски свештеници, а он и даље прича о "косовском" манастиру

Има оних којима ни дипломатска функција није довољна мотивација да почну да раде на себи, па тако и немачки амбасадор у Приштини Јорн Роде, који се налази у колевци српске државе – и даље нема појма о њеној историји па живи у убеђењу да су Високи Дечани „косовски манастир“.

Што је најгоре, неће ни да научи. Јер, „глувом шапутати, ћоравом намигивати“, показало се још једном као узалудан посао. Ни Родеов разговор са свештенством Српске православне цркве, није помогао Немцу да посложи чињенице и схвати – да не постоје косовски, постоје само српски манастири на Косову.

Без обзира што је заједно са делегацијом немачких дипломата са игуманом Савом разговарао о изазовима са којима се суочава Српска православна црква на Косову и Метохији – он и даље не зна где је био.

„Данас смо завршили нашу регионалну конференцију немачке амбасаде незаборавном посетом косовском манастиру Дечани , који се налази на Унесковој листи. Место је јединствено! Захвалан оцу Сави и његовој браћи на гостопримству и обогаћеној дискусији“, написао је Роде на Твитеру, ухвативши се тако у коло са другим историјским ревизионистима, попут рецимо „угледног“ српског политичара Ненада Чанка који је својевремено покушавао да нас подучи да „то нису српски него православни манастири“.

„Косово“ као држава постоји, додуше само у машти приштинских политичара, свега петнаест година, и можда је то могао бити „хинт“ који би спасао немачког политичара оваквог блама. Јер цео свет зна да су у Дечанима, чак и клозетске инсталације помоћних манастирских просторија не само старије од лажне државе већ и историјски значајније.

Штавише, археолог Дејан Радичевић недавно је потврдио да на КиМ уопште и не постоје материјални трагови Албанаца који датирају из средњег века.

И како би онда овај манастир могао бити „косовски“?

„То је српски манастир, али ти то добро знаш. У то име само желим да подсетим на један историјски тренутак из Великог рата. Овде можете видети како је српски официр у част предаје од једног аустријског званичника добио кључ манастира Високи Дечани. Датум је 29. септембар 1918. године“, написао је један од корисника друштвене мреже „Икс“.

Није ово први пут неко покушава да Србима отме Дечане.

Удружење косовских историчара „Али Хадри“ више пута је наводило да је реч о манастиру православних Албанаца и да игуман Сава Јањић служи у албанском православном манастиру, који су, како кажу, „узурпирали српски окупатори још у средњем веку“.

„Неистина је да манастир Дечани припада српској цркви, већ је то храм православних Албанаца, који је обновљен на темељима илирског храма – Дардан, а манастир је саградио Фра Вита Кучи на земљи Хака Кучија из Дечана“, наводи се у једној од њихових изјава.

Манастир Високи Дечани је, одлуком Комитета за светску баштину УНЕСЦО, стављен на списак угрожених споменика, а налази се и на листи најугроженијих локалитета културног наслеђа у Европи коју је сачинила паневропска федерација за очување културног наслеђа Европа Ностра.

А ко га угрожава? Управо они који га присвајају.

Манастир је више пута био изложен директним нападима екстремних Албанаца, а привремене институције самоуправе одбијају да спроведу одлуку уставног суда у Приштини из 2016. године и да као власништво Високих Дечана упишу око 24 хектара земље у околини манастира.

Манастир Високи Дечани је под непрекидном заштитом међународних снага Кфора и једини је верски објекат и споменик Унеска у Европи под војном заштитом. Толико о томе да је „косовски“.

Но, није ово ни Родеово премијерно прекрајање историје. Већ други пут у седам дана немачки амбасадор гази преко чињеница, и прошлости – будући да је прошле недеље, заједно са француским колегом померио споменик сахрањеним српским војницима погинулим у Балканским ратовима и Великом рату како се не би видео у кадру.

Није их било срамота ни да признају да су то урадили јер је француско-немачка церемонија претходних година била „укаљана полемикама у појединим медијима на Косову“ око присуства споменика у част погинулим српским војницима од 1912. до 1918. године.