Прочитај ми чланак
Свиње су анатомски и физиолошки сличне људима и већ су коришћене у лечењу људи – у кардиоваскуларној хирургији (аортне валвуле), производњи хепарина (антикоагуланс).
Због те блискости, свиње представљају савршене кандидате за пресађивање органа
Скупо је кошта присност са човеком: Свиња
Више од 10.000 година човек и свиња живе у заједништву, открива анализа генома свиње, чији су резултати објављени у часопису „Натуре“, о сличности те животиње и човека.
„Студија је резултат десетогодишње међународне сарадње“, истакао је Давид Милан, директор одељења за животињску генетику Института за пољопривредно истраживање (ИНРА) у Паризу.
Научници су упоредили геном домаће свиње (Сус сцрофа доместицус) са геномом 10 врста дивље свиње које се могу наћи у Европи и Азији, али и са геномом човека, миша, коња, пса и краве.
Истраживачи су установили да домаће и дивље свиње имају пуно заједничких особина са људима – умеју да се прилагоде, запоседају територију и често уништавају сопствено станиште; лако се припитомљују, али се исто тако лако враћају дивљем начину живота чим то услови дозвољавају.
Свиње су, такође, анатомски и физиолошки сличне људима и већ су коришћене у лечењу људи – у кардиоваскуларној хирургији (аортне валвуле), производњи хепарина (антикоагуланс). Због те блискости, свиње представљају савршене кандидате за пресађивање органа.
Научници су утврдили и да је код свиња присутан један број генетских мутација које су повезане са болестима код људи попут гојазности, дијабетеса, Паркинсонове болести и Алцхајмера.
Свиње би, с тога, могле да послуже као „модел“ за проучавање тих болести и њихово лечење, објаснио је један од истраживача, Алан Арчибалд са Универзитета у Единбургу.
Проучавање гена који одређују особине својствене свињама омогућава научницима да схвате околности под којима је човек примитомио ове животиње.
Један од разлога овог „зближавања“, истичу научници, могао би да буде и то што су свиње у стању да поједу и оно што је људима гадно.
Јер, иако има већи број олфактивних гена (1.301) од човека и других сисара, захваљујући којима има одлично чуло мириса, свиња нема развијено чуло укуса.
Свиња, тако, може да прождере изузетно слану храну или храну коју људи сматрају одвратном.
Преци домаће свиње појавили су се на југоистоку Азије између 5,3 и 3,5 милиона година п.н.е. и постепено су мигрирали ка Европи.
(Танјуг)
