Прочитај ми чланак
Шта се догађа у нашем телу кад попијемо популарну коцу или било које газирано и енергетско пиће?
Да ли сте се запитали зашто те напитке пијемо с осмехом?
То је зато што се њима заправо дрогирамо, иако су на пример кокаин из кока-коле избацили још пре сто година.
Зашто су избацили кокаин из коле? Зато што је био сасвим сувишан.
10 минута након што смо попили колу: 10 кафених кашичица шећера доспева у наш организам. Ми ипак због толиког шећера нећамо одмах да повратимо јер фосфорна киселина у коли ублажава сладак укус.
20 минута након што смо попили ово популарно пиће количина шећера у крви нагло скаче, узрокујући инсулинску експлозију. Наша јетра тада одговара тако што све шећере које нађе у крви претвара у масноће – у том тренутку јетра има много тога да претвори у масноће.
40 минута након што смо попили колу кофеин из коле је у потпуности апсорбован. Шире нам се зенице; расте нам крвни притисак; и као реакција на све то, наша јетра пумпа још више шећера у наш крвоток. Рецептори аденозина у дрогираном мозгу су сада блокирани, што спречава осећај вртоглавице.
45 минута након што смо попили кока-колу наше тело повећава производњу хормона допамина, стимулишући центре за осећај пријатности у мозгу. Ово је, важно је поменути, исти начин на који на нас делује и хероин!
1 сат након што смо попили колу фосфорна киселина реагује с калцијумом, магнезијумом и цинком у дебелом цреву, осигуравајући додатну експлозију у нашем метаболизму. Ово се додатно компликује великим дозама шећера и вештачких заслађивача који додатно повећавају излучивање калцијума путем урина.
Више од 1 сат након што смо попили кока-колу диуретичка својства кофеина почињу да утичу на наше тело – имамо потребу да испразнимо бешику, па тада сав калцијум, магнезијум и цинк који су били намењени нашим костима и телу, као и електролити натријума и вода, излазе из тела.
2 сата након што смо попили колу хаос у нашем телу се стишава, па почињемо да осећамо недостатак шећера. Можемо да постанемо лако раздражљиви и успорени. До сада смо већ избацили сву воду. Али она се претходно сјединила са најважнијим хранљивим материјама из организма, важних за изградњу костију, зуба, мишића и нерава, тако смо и њих избацили.
Неколико сати након што смо попили ово освежавајуће пиће због створене навике у организму осећамо недостатак кофеина, и јавља нам се жеља за још једном дозом коле. Мање-више све ово важи за било које енергетско и газирано пиће – принцип је исти само је паковање другачије.
Због свега наведеног држава Србија би требало да газирана и енергетска пића третира законски макар као и алкохолне напитке, иако не треба заборавити да је ракија у стању да дезификује рану, вино у умереним количинама је одлична превенција против срчаног удара и шлога, а пиво смирује нервни систем и снижава крвни притисак.
Д. П. З.
