Прочитај ми чланакПрема Пријовићевим речима, недавна тврдња руских стручњака са универзитета "Ломоносов" да су развили методе за лечење карцинома силицијумским наночестицама није никакво сензационално откриће!
Наиме, он је готово исти проналазак представио још 2013. године на еминентним светским скуповима у Грчкој и Тајвану. Пријовић је уверен да ће он и његов тим пронаћи лек за рак пре руских колега, али упозорава да ће до тада проћи још много година.
За разлику од Руса, ми нашу методу већ испитујемо на живим створовима, односно мишевима
Жељко Пријовић.
Исте методе
Овај врхунски биохемичар не оптужује руске експерте да су му украли проналазак, иако су га представили више од три године после њега. Како каже, потпуно му је логично да су дошли на исту идеју као и он.
– Метода лечења карцинома помоћу такозване нанотехнологије је нешто на чему радим током целе своје каријере, већ читавих 25 година. Своја откриће представио сам 2013. године на светски признатим скуповима у Грчкој и нешто касније на Тајвану. Суштина моје идеје је да се терапијом делује само на оболеле ћелије, а да се здраве поштеде. А онда сам, пре неколико недеља, прочитао да су руске колеге представиле готово исту методу. Искрено, не мислим да су ме покрали, цео свет тражи лек против рака, а свима су методе врло сличне. Само што смо се ове методе мој тим и ја први сетили. И верујем да ћемо је испитати пре Руса и да ћемо пре њих открити тај толико жељени револуционарни лек против рака – каже за „Информер“ овај признати научник.
Добио спонзора за једно истраживање
Жељко Пријовић је 2015. године победио на конкурсу једне иностране биотехнолошке компаније у истраживању нових метода лечења рака. Његово решење је било прво у конкуренцији 250.
– Суштина мог рада заснивала се на томе да би два лека која сам патентирао са својим тимом док сам радио на Тајвану, у комбинацији са антителима које производи фирма на чијем сам конкурсу победио, дала далеко боље резултате у погледу уништавања малигних тумора. То не би било токсично по остатак организма, што је сад случај са цитостатицима. Награда ми је омогућила даља истраживања, која сад спроводим – каже Пријовић.
Пријовић је до детаља објаснио које су сличности, а које разлике између његове и руске методе.
– Оно што је заједничко Русима и мени јесте што радимо на томе да путем вене, коришћењем наночестица које нису ништа друго него једна хемијска смеша, испоручимо лек директно у оболели орган, а да притом не захватимо здраве ћелије. То би била далеко боља и ефикаснија метода од хемиотерапије и цитостатика, јер они делују и на ткиво које није захваћено карциномом. С друге стране, разлика између нас и Руса је у томе шта ћемо убризгавати у вену и како ћемо обезбедити да лек стигне само до оболелог ткива – описује Пријовић.
Према његовим речима, српски тим из Винче је и даље барем корак испред руских колега.
– Како је одјекнула вест из Русије, у први мах сам помислио да су они своје истраживања испробали на човеку. Међутим, испоставило се да су то урадили тако што су узорак људског тумора развијали у такозваној Петријевој шољи и на томе спроводили истраживања. Ако ћемо реално, у овој трци ми из „Винче“ смо на корак испред Руса, јер смо своја истраживања већ почели да спроводимо на мишевима, односно живим створовима – каже Пријовић.
Ради и са магнетима
Пријовић истиче да је током дугогодишњег истраживања покушавао на разне начине да „наведе“ наночестице да делују само на болесно ткиво.
– Покушавамо то да урадимо и са магнетима, који привлаче наночестице. На болестан орган, рецимо дојку, стави се магнет који привлачи наночестице на које смо већ „прикачили“ лек. Међутим, то је примењиво код рака јајника или дојке, где је са спољне стране могуће приступити органу, али сад тражимо начин како то да применимо код канцера јетре или панкреаса, који су унутрашњи органи – објашњава Пријовић.
Он напомиње и да су његова вишегодишња истраживања потврдила да је могуће испоручити лек путем наночестица директно у канцерогено ткиво, што су објавили и Руси. Међутим, то мора бити доказано и у пракси, најпре на животињама.
– Мишевима смо пресадили људски тумор дебелог црева и путем наночестица убризгали смо им лекове које сам осмислио. Током наредних дана сецираћемо их и видети како се понашао тумор, а како здраве ћелије – објашњава Пријовић.
Низ тестова
Чак и ако се испостави да је примењена терапија код мишева дала резултат, Пријовић наглашава да је то само један корак у доказивању да је оно што су осмислили ипак лек.
– Чак и да прође експеримент са мишевима, чека нас доказивање на још две врсте животиња, потом испитивање на људима код којих су исцрпљене све могућности сада примењивог лечења, па истраживање на добровољцима. Тек онда крећу стандардна клиничка испитивања. Дакле, да би нешто добило статус лека, односно почело да се примењује у пракси, потребно је осим знања, и време. И, наравно, много пара – каже Пријовић.
