Прочитај ми чланак
У предлогу новог закона о средњем образовању и одредба да они који не поштују минимум процеса рада у штрајку могу да добију отказ
Просветари би хтели да у одељењу буде највише 25 ученика
Национални просветни савет на својој последњој седници је подржао у целини предложени Нацрт закона о средњем образовању и васпитању, јер је већина примедаба чланова овог тела усвојена, али се нада да ће оне које нису уважене, ипак бити предмет разматрања у Скупштини Србије, кроз амандмане.
Председница НПС др Десанка Радуновић каже да је у писму које је упућено просветним властима, Савет скренуо пажњу да остаје при ставу да максимални број часова недељно треба да буде 30, а не 31, и да би такође, пропорционално овоме, требало смањити број часова у осталим врстама средњих школа.
– Максимални број ученика у одељењу треба да буде 25, а не 30 као што је у члану 27. Затим, није остављена могућност учења страног језика и на почетном нивоу, већ само пета или девета година учења. Потребно је изоставити из овог закона део о штрајку наставника који може бити регулисан другим законом, на пример Законом о раду, и дефинисати законом статус школе за музичке таленте у Ћуприји – наводи др Радуновић.
Мирјана Ћирић, члан НПС из реда заједнице средњих стручних школа, каже да ће све заједнице остати при ставу да је потребно смањити број часова пре свега због оптерећења ученика, као и да је смањење броја ученика у одељењу неопходно јер се показало добрим у пракси.
– Огледи су нам показали да је овако боља ефикасност у раду и бољи резултати ученика, а чим се повећао број са 20 на 24 ђака и резултати су били далеко лошији. Дакле, треба преузети оно што се показало добрим, а осим тога, то су и европски стандарди. Била сам у Финској испред Савета и летос у Енглеској и тамо групе нису веће од 20 до 25 ученика – објашњава Ћирић.
Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања Србије, изричито је против тога да у предлогу овог закона буде поглавље о штрајку и минимуму процеса рада за време обуставе рада , јер је штрајк дефинисан другим законима и колективним уговорима.
– Такве одредбе не постоје ни у једном просветном закону, осим у Црној Гори – сматра Павловић, чије је мишљење уважио и НПС.
Међутим, још приликом прве расправе о овом законском предлогу, помоћник министра Зоран Костић објаснио је да предлагачи не могу да одустану од намере да дефинишу минимум процеса рада у време штрајка.
– Нама нико до сада није оспорио уставност ових одредби. Сматрам да оне треба да остану, јер штрајк у школама изазива општи хаос и ми морамо да знамо шта је и како дефинисано – став је Костића.
А по предлогу закона, наставници и сарадници имају право на штрајк под условом да обезбеде минимум процеса рада школе, што подразумева извођење наставе у трајању од 30, односно 40 минута по часу у оквиру дневног распореда и обављање испита, а за стручног сарадника, односно васпитача – 20 часова рада недељно.
Ако наставници, односно сарадници школе који учествују у штрајку, не обезбеђујући минимум процеса рада, директор школе ће покренути дисциплински поступак, а казна може бити престанак радног односа.
(Политика)
