Прочитај ми чланак
Ученици одељења ИВ/3 Гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу, поред успешног испита зрелости у јуну ове године, положили су и матуру из племенитости, коју су исказивали према свом потпуно слепом другу Стефану Стевановићу, из села Шарлинац код Дољевца.
За цело одељење Стефан је, без било какве разлике, био и више од друга, па су му својски помогли да заједно матурирају. Четири године бринули су о њему као о свом најрођенијем јер је он изузетан младић, увек расположен, позитиван и весео.
Ишао је Стефан са њима на екскурзије, а поред великог хендикепа, ипак је био ванредан гимназијалац и постигао је одличне резултате у редовном школовању. Причао је да му није тешко да учи, јер је радознао. Волео је да забавља друштво у одељењу, па је био задужен за шалу…
– Стефан не воли протекцију, не би поднео да му се поклањају оцене. Сваку петицу у дневнику је заслужио – указивала је Александра Крсмановић, разредни старешина.
Када је Стефан Стевановић постао гимназијалац, вома брзо се показало да су његова страховања како ће бити прихваћен у одељењу била без основа. Његови школски другови још тада су се дали „у акцију“. Како је Стефан морао сваког дана да путује, родитељи су га возили од села до Дољевца, и смештали у аутобус за Ниш. На станици је свог слепог друга дочекивао по један ученик из одељења и доводио га до гимназије. А када је школско звоно огласило крај наставе, пут се понављао.
Стефану, сјајном дечаку и великом другу, ништа није било тешко. У почетку му је било жао што је мало успоравао израду контролних задатака и тестова, јер су морала да му се читају питања. Ипак и то се веом брзо променило, јер су његови другови разним акцијама сакупили 3.500 евра и купили му штампач са Брајевим писмом!
Речи хвале за слепог ученика имала је минулих година и Олга Драгојловић, директорка гимназије „Светозар Марковић“, која подсећа да су за Стефана прилагодили учионицу у приземљу, организовали превоз и максимално припремили децу.
– Погледајте му само дневник, све саме петице – задовољно каже директорка. – Испало је најбоље могуће, иако нам је то први слеп гимназијалац.
Дечак из Шарлинца је осам година био у интернату Специјалне школе „Вељко Рамадановић“ у Земуну. Путовао је понедељком до Београда, а враћао се петком, како би макар викендом био са родитељима.
Када је завршио школу, проглашен је за ђака генерације основне школе, глумио је у позоришту „Душко Радовић“, рецитовао… Успео је Стефан да заврши и нижу музичку школу. Свира клавир. Доказао се и у атлетици, зна и есперанто!
ЗАХВАЛАН
Стефан Стевановић, који је у школи стекао пријатеље за цео живот, каже да их доживљава као своју породицу.
– Захваљујући њима успешно сам завршио гимназију – вели Стефан.
(Новости)
