Nada Tolimir, supruga tragično preminulog generala Vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira, sumnja u zvaničnu verziju Haškog tribunala po kojoj je on 8. februara ove godine preminuo s navršenih 67 godina "od posledica srčanog oboljenja".

Нада Толимир, супруга трагично преминулог генерала Војске Републике Српске Здравка Толимира, сумња у званичну верзију Хашког трибунала по којој је он 8. фебруара ове године преминуо с навршених 67 година „од последица срчаног обољења“.

Толимир је преминуо у Притворској јединици Шевенинген наочиглед осталих притвореника и стражара, мада су власти у Београду, као и његов адвокат, претходно у неколико наврата тражиле да он буде хитно пребачен на лечење у Србију, али се Трибунал оглушио о ту молбу.Холандски стандард

Истрага је наложена дан после његове смрти. А у сада објављеном извештају председнику Механизма међународних кривичних трибунала Теодору Мерону о околностима Толимирове смрти, судија Вагн Јунсен коме је истрага поверена наводи да је Толимир у притворској јединици у Хагу могао да ужива исти стандард здравствене неге какав је доступан и у држави домаћину.

Није био монах већ официр

Нада Толимир каже и да јој смета што многи тврде да се њен супруг у затвору понашао као монах.
– То није тачно. Он се у затвору понашао како је било могуће, али ме боли што људи заборављају да је он био частан и честити официр, генерал Војске Републике Српске и један од твораца Дејтонског споразума – истиче супруга генерала Толимира.

Чудно објашњење

У делу којим се бавио Холандски форензички институт стоји да су холандске власти закључиле да се Толимирова смрт може „на задовољавајући начин објаснити срчаним обољењем“, наводи се у овом документу.

Међутим, запрепашћује да се ова истрага апсолутно није бавила чињеницом да је Толимиру само четири дана раније затворски лекар др Пол Фалкен самоиницијативно укинуо кардиотерапију!

Управо овај податак за „Вести“ открива Нада Толимир, супруга преминулог генерала ВРС.

– Не верујем у званичну верзију смрти мог супруга, али немам доказа да то и докажем. Међутим, невероватно је да у овом извештају нису бавили чињеницом да је затворски лекар, Пол Фалке, самоиницијативно прекинуо терапију мом супругу од два лека за срце која му је преписао кардиолог који га је и оперисао и уградио пејсмејкер. Четврти дан пошто му је та терапија укинута, Здравко је преминуо – истиче огорчено Нада Толимир.

С пејсмејкером живе годинама

Она додаје да је преко адвоката захтевала од Хашког трибунала да испита све околности због чега је њеном супругу, без јасног разлога, лекар опште праксе из Хашког трибунала укинуо терапију коју је прописао лекар специјалиста!

– И другим људима се уграђује пејсмејкер, па са тим живе годинама, а не умиру месец дана после операције или им се тада мења терапија. Међутим, никога изгледа није занимало због чега је др Фалке то урадио, мада сви знају да се он овако није понашао само према мом супругу, већ према свим Србима који су у Хагу. Ево, сада малтретира и генерала Младића и нико ништа не чини да то заустави – каже огорчено Нада Толимир.

Она признаје да ће је до краја живота прогањати питање да ли би генерал Толимир доживео овакву судбину да је Хашки трибунал одобрио захтев да за привремено лечење у Србији.

– Не могу да будем непоштена и кажем да у Притворској јединици нису били добри услови за боравак или да особље није било коректно, посебно према Здравку од када је оболео. Али, било који смештај на свету не може да се пореди с оним код куће и ваљда је то сасвим јасно – закључује Нада Толимир.

Спремам се за царство небеско!

У последњем писму које је написао, генерал Здравко Толимир је буквално предвидео трагичну судбину.

„Вести“ су фебруара ове године једине објавиле писмо које је само неколико недеља пред смрт упутио Драгољубу Кунарцу, Србину из Босне који у Немачкој издржава дугогодишњу хашку казну.
У тексту писаном руком, генерал Толимир открива да је само у 2015. години имао чак пет срчаних удара због чега време проводи углавном у кревету.

– Шетати не могу без колица за ходање и одржавање тела. Крећем се само у нужним потребама од ћелије до кухиње и на свежи ваздух у двориште и за шетњу иза зграде у коју смо смештени. Жива глава, готово имање, што би рекли онемоћали стари људи. Углавном ми помаже Стојан Жупљанин. Намешта кревет, мења постељину, чисти собу и кухињу. Да није њега не бих могао живети. Разумеју ме и остали притвореници и стражари. Сви су коректни и односе се према мени као немоћном другу и човеку.

Толимир је у овом писму открио и да слути на све ближи крај.
„Сва су ми размишљања на царско небеско. Можда је то и потребно да би се човек припремио за одлазак из овоземаљског живота у вечни. Теби је чудно и необично пошто си средњих животних година. Међутим, увек треба размишљати о небеском, ово време пролази и долази“, навео је Толимир.

Izvor: vesti-online.com

Oznake: zdravko tolimir, Nada Tolimir, smrt, Hag, haški tribunal