Pročitaj mi članak

Na putu za EU nas pune fekalijama!

0

Међународни бродови који Дунавом и Савом пролазе кроз Србију остављају за собом отпад, фекалије и смрад!

Како не би платили избацивања фекалија у лукама, европски капетани их испуштају у реке јер у нашем закону не постоје казне | Фото: Милош Перић

Наиме, европски капетани, желећи да избегну плаћање избацивања у лукама, фекалне течности једноставно испуштају у реке. Овакав примитивизам, који је погубан за животну средину, омогућава недостатак законске регулативе у Србији и одговарајућих казнених мера за прекршиоце!

Хаос и на сплавовима

Помоћник министра саобраћаја Павле Галић каже да је истина да Закон о пловидби и лукама на унутрашњим водама не регулише прецизно питање фекалија, али да ће оно, по директиви ЕУ, врло брзо бити дефинисано подзаконским актима.

На питање како је проблем фекалија решен на београдским сплавовима, он одговара: “Никако. Та материја је потпуно неуређена.” На питање зашто ништа није урађено до сада, помоћник министра одговара једноставно: “Не знам…”

– Европски бродари одлично познају прописе земаља кроз које пролазе. У Србији су они врло либерални. Наиме, у закону не постоје казнене одредбе за овај прекршај, не постоје службе које би се адекватно овим бавиле, а чак нису ни утврђене казнене мере за овакве прекршаје – објашњава за “Ало!” добар познавалац прилика на рекама.

И Иван Јовановић, бивши шеф Лучке капетаније Београд, у разговору за наш лист потврђује да наша држава нема механизме за примену прописа који би на прави начин регулисали овај проблем.

– Према међународним стандардима, бродови би требало да буду опремљени додатним уређајима за рециклажу фекалних отпада. Међутим, то се не ради увек. Додатном загађењу, поред међународних бродова, доприносе и сплавови у Београду, који фекални отпад такође испуштају у реке – објашњава Јовановић.

Међутим, он упозорава и да су фекалије много мањи проблем у поређењу са осталим штетним и опасним материјама које се испуштају у воду.

– Већу опасност представљају супстанце, као што су моторна уља, и други продукти рада брода који се избацују у реке. А како у Србији немамо службу за пријем и проверу отпада, немамо ни механизме да спречимо злоупотребе.

Немамо ни службе које би се активно бавиле тиме, тако да, примера ради, у случају неке несреће као што је судар бродова не постоји начин да се санирају последице. Те несреће су се дешавале и раније, али срећом није било тежих хаварија. Међутим, не треба се уздати да ће нас та срећа пратити заувек – упозорава Јовановић.

 

(Ало)