Pročitaj mi članakPercepcija da se u Srbiji porobljavaju moldavske i ukrajinske prostituke te rumunski nadničari ne može biti dalje od istine: žrtve trgovine ljudima u proteklih 10 godina su u 90 odsto slučajeva naši državljani.
То на почетку разговора о модерном ропству у Србији напомиње Катарина Ивановић, портпарол невладине организације „Астра“ која пружа помоћ жртвама трговине људима.
– Последњих 10 година углавном имамо интерну трговину људима – у 90 одсто случајева то су наши људи. Дакле, то се не дешава тамо негде, тамо неким људима – него нама, овде у Србији – објашњава Ивановић.
Заблуда је, такође, и да су жртве искључиво сиромашне и нискообразоване жене и девојке.
– Не можемо направити један универзални профил жртве. Има и високообразованих и готово неписмених; има и изразито сиромашних, али и имућнијих; има и малолетница и жена, али и мушкараца који су принуђени на радну експлоатацију – тврди она.
Профил „трговца“
Трговци су такође различити и више се готово и не ослањају на физичку силу у поробљавању жртава. Жртве се углавном врбују тако што трговац сазна све о њима, уцењује их, држи их у страху, прети њиховим породицама, направи порнографске снимке и прети да ће их објавити…
– Нема правила. Има их образованих, који имају по два факултета. Имали смо један случај у ком је мушкарац-трговац био теолог! Ипак, можемо закључити да се углавном ради о мушкарцима, појединцима, или двојици-тројици који раде заједно. Готово увек ради се особама блиским жртви. Мушкарци доминирају, али има и жена. Оне су, додуше, много чешће у улози саучесника, а посебно је парадоксална ситуација у којој се за трговину окриви жена, која је у другом случају и сама жртва криминалаца – објашњава портпарол „Астре“.
Појединци су, дакле, на тржишту заменили организоване криминалне групе, чије је време у Србији прошло још пре десетак година, тврди Митар Ђурашковић, координатор за борбу против трговине људима у МУП-у Србије и инспектор са скоро 20 година искуства на проналажењу монструозних робовласника.
Уговорени бракови
Тешко је издвојити једну посебну врсту трговине људима која би се могла окарактерисати као најпогубнија, али вероватно најкомпликованији за поступање су уговорени бракови.
– Овде се ради о крајње компликованим ситуацијама. Даћу вам пример: породица из Немачке дође на сахрану пријатеља или комшија у родно село крај Ниша. Сретну се са пријатељском породицом и констатују да они имају сина за женидбу, а њихови пријатељи девојку за удају. Договоре се и, у име тог договора, исплате пријатељима 5.000 евра. Родитељи дају дозволу девојчици, и она се уда у Немачкој – описује
Ђурашковић. Овде настаје дилема: ако је девојчица сексуално експлоатисана од свог будућег мужа, његовог стрица, свекра, ако је свекрва малтретира и користи за рад по кући, а притом девојка или девојчица нема ни контакт са родитељима – мора се реаговати.
– Међутим, ако је након свадбе успела да са мужем оствари контакт и разумевање, сви укућани и породица је третирају добро, а са родитељима одржава контакт – да ли да је враћамо у родно село? У овим случајевима у обзир узимамо искључиво њен најбољи интерес и на основу тога доносимо одлуку – објашњава Ђурашковић.
(Не)осетљиви систем
То да интереси жртве морају бити на првом месту често није начин размишљања полуга система.
– Ми имамо добар правни оквир, али то није довољно: потребно нам је да више урадимо у пракси – наглашава Ивановић.
На изазове у практичном делу указује и Ђурашковић.
– Иако је још од 2009. године укинута могућност ублажавања кривичног дела и казни за трговце људима, и даље имамо пресуде које су практично при минимуму. Изазови у раду са тужилаштвима се, односе на то што се жртва изнурује упорним захтевима да понавља трауме кроз које је прошла, па се деси и да, под притиском, у неком делу поступка промени исказ. У међувремену смо успели да скоро у потпуности искоренимо сарадњу полицајаца са трговцима: „дан за полицију“, какав су некада имали по јавним кућама, данас не постоји јер немамо никакву толеранцију према таквим колегама – објашњава Ђурашковић.
Он, ипак, наглашава да ће тек реорганизација МУП-а и увођењем посебне јединице која ће се бавити борбом против трговине људима донети боље резултате.
Убила мучитеља, драконски осуђена
Организација „Астра“ покренула је у септембру прошле године петицију за помиловање Милице Соколовић, жене жртве трговине људима, која је осуђена на 18 година затвора због убиства једног Немачког држављанина који је учествовао у трговини, а за које, према тврдњама „Астре“, нема материјалних доказа. Милица је преживела праву тортуру током 11 година колико је била изложена сексуалној експлоатацији и злостављању у различитим земљама западне Европе: Италији, Немачкој, Аустрији…
Трговци не плаћају одштете
Потешкоће са којима се жртве трговине људима сусрећу вероватно најбоље илуструје то што је у 13 година од укључивања трговине људима у Кривични законик Србије.
Само једна жртва добила одштету од својих „господара“. Та пресуда донесена је 2014. године, али и даље није извршена, јер поробљивачи немају средстава да исплате жртву.
– Сва њихова имовина добро је скривена и они често немају ништа на своје име. Генерално нам фали више сензитивисаних судија и тужилаца који би разумели позицију жртве – објашњава Катарина Ивановић из „Астре“.
Он је синоним за трговину робљем
Име Миливоја Зарубице (51) готово 20 година од настанка његове криминалне групе и даље је синоним за трговину људима. „Блиц“ је разговарао са једним од главних инспектора који је радио на разбијању првих група које су се бавиле продајом људи.
– Зарубица је крајем 90-их година дошао на „радар“ полиције. Доводио је девојке из Молдавије и Румуније, продавао их власницима кафана и хотела, који су их користили за проституцију. Уз то, краци његове мреже простирали су се и на Босну, Македонију, Косово, али и Италију. У његовом мотелу „Свети Никола“ у Раковици иза дуплих зидова криле су се тајне просторије са по 40-50 робиња – објашњава наш саговорник.
Главна препрека за процесуирање Зарубице било је то што дело трговине људима у то време није постојало у Кривичним законику Србије. Инспектори су својим радом на овом случају утрли пут промени законског оквира.
