Београд -- Три четвртине младих у Србији не верује политичарима, а скоро половина њих има неутралну реакцију на појам Европска унија, показује истраживање КОМС.

Кровна организација младих Србије представила је „Алтернативни извештај о положају и потребана младих у Републици Србији“, у коме истражује ставове младих према политици, тржишту рада, образовању, активизму, безбедности, култури и вредностима.

Просечна старост испитаника је 22,7 година, а упитник је попунило 68,8 одсто младих жена и 31,2 одсто младих мушкараца. Њих 65 одсто живи у већим градовима у Србији, а највише, 46,9 одсто их је из београдског региона.

Један од истраживача Бобан Стојановић каже за Б92.нет да резултати показују да млади апсолутно немају никакво поверење у институције.

“Дакле, ту је негативан став према демократији, политичарима, ЕУ… Млади су разочарани животом у Србији, а политичаре виде као главни узрок пада друштвених вредности”, наводи Стојановић.

Према његовим речима, резултати показују и то да млади у Србији не виде перспективу.

“70 одсто жели да оде из места у којем живи. Део жели у иностранство, део у велике градове. Они који су у великим градовима желе да иду ван земље, они који су из малих места желе у велике градове”, истиче Стојановић.

 

Цртице

чак 70 одсто младих каже да планира да се одсели из места у коме живи
у Западну Европу жели њих 44 одсто, у САД 8 одсто
највише младих (22/23/21 одсто) каже да једном у три месеца иде у позориште/биоскоп/музеје
на интернету су свакодневно (98,1%)
на друштвеним мрежама су свакодневно (87,7%)
око 13 одсто младих не гледа уопште ТВ и не чита новине

 

Скоро половина има статус студента, 60,6 одсто нема месечну зараду, а 61 одсто њих живи у породичном стану. Као највећи проблем виде незапосленост, а затим образовни систем, систем вредности и корупцију.

Млади кажу да су и даље заинтересовани за политику, а тек сваки десети каже да није уопште заинтересован. На скали од један до пет, одговоре 4 или 5 је дало комбиновано 60,4 одсто испитаника, а просек је 3,5.

Већина (91%) сматра да би млади требало да учествују у процесима доношења политичких одлука, а 48,8 одсто сматра да нема никакав утицај на те одлуке.

Младима у Србији је важно (75 одсто) да политичари и партије имају део посвећен њима у кампањи и програмима, али за нијансу више њих мисли да им се политичари не обраћају (40 одсто наспрам 36 одсто).

Што се поверења тиче, ту нема много нијанси – 76 одсто младих каже да не постоји политичар коме верује, а на скали од 1 до 5 на питање да ли партије раде у интересу младих, комбиновано одговоре 1 и 2 даје 83,1 одсто.

Зато и даље сматрају да се кроз активизам може поправити стање у друштву – 58 одсто одговара са да, а тек 16 одсто са не. Иако махом не приходују од учешћа у раду у неком од удружења (82 одсто), непуних 60 одсто младих сматра да им је активизам помогао за лични напредак или каријеру.

Занимљив је одговор на питање да ли је демократија најбољи облик владања – 33 одсто каже „да“, 32 одсто каже „не“, а 35 одсто каже „не знам“. За монархију је тек 16 одсто младих.

Ипак, 46 одсто не сматра да је Србији „потребан јак вођа ког ће народ следити“, док 39 одсто мисли да је јак лидер неопходан држави. У истраживању се истиче да је код жена учесталији одговор да – 43,2 одсто, наспрам 28,8 одсто код мушкараца.

Ставови младих према Европској унији се последњих година драстично мењају, а у овом истраживању на питање каква им је прва реакција на појам ЕУ њих чак 46 одсто каже „неутрална“, „негативна“ је код 28 одсто, а најмање има „позитивне“ – 26 одсто. Ипак, 42 одсто младих подржава улазак у ЕУ, а 32 одсто је против.

Међутим, млади нису сигурни да би боље живели када би Србија ушла у ЕУ – њих 32 одсто верује да би све остало исто, 26 одсто не зна, 25 одсто верује у бољитак, а 17 одсто сматра да би се живело горе.

Зато 60 одсто младих каже да себе сматра за „еврореалисту“, 18 одсто је евроскептика, 10 одсто је евроентузијаста, два одсто еврофоба и за „друго“ се одлучило 10 одсто младих.

Извор: Б92

Ознаке: ЕУ, млади у србији, став према политичарима, Ставови