Pročitaj mi članak
Код грађана постоји вера да власт жели да се обрачуна са корупцијом, али незапосленост и сиромаштво скрећу пажњу грађана са теме корупције. То је један је закључака осмог круга истраживања јавног мњења о корупцији у Србији, у оквиру програма Уједињених нација за развој (УНДП), у сарадњи са Цесидом, истраживање је урађено на узорку од 600 грађана. У септембру, октобру и новембру мито је дало најмање грађана од 2009. године.
У овом истраживању највише људи тврди да мито плаћају доктору, па је то, како је на јучерашњој конференцији за новинаре објаснио Марко Благојевић, програмски директор Цесида, разлог што је на представљање резултата позвана и министарка здравља професор др Славица Ђукић-Дејановић. Како је објаснио, можда би овом скупу требало да присуствује и министар полиције, јер расте број оних који тврде да су мито дали полицајцу и службенику у државној администрацији.
– Половина грађана тврди да су сами понудили мито и да су они успоставили коруптивни механизам, то јест да им нико није тражио новац. Има и случајева да је грађанима мито тражено директно, али су они два и по пута мањи. Просечан износ мита је већи и расте у континуитету од јуна 2012. и сада је 250 евра, што је на нивоу октобра 2010. Као и у претходним истраживањима и даље имамо више оних који мисле да се корупција није смањила, него да се повећала – навео је Благојевић.
Политичке партије су најкорумпираније, сматра највећи број испитаника и тако одговара на питање одакле вреба највећа корупција. – Следе здравство, полиција, а потом редовни осумњичени – царина, локална администрација и државна управа. На дну листе је и даље војска, али се и она сматра корумпиранијом него што је то било у претходним истраживањима – објаснио је Благојевић.
Министарка здравља др Ђукић-Дејановић је као „пунктове” за корупцију у здравству означила снабдевање лековима и санитетским материјалом, начин запошљавања, допунски рад, приватну праксу и листе чекања. У последњој години и по многи закони су промењени да би се корупција смањила, уведена је централизована јавна набавка за 166 најскупљих производа, допунски рад је забрањен у установи у којој је здравствени радник запослен, враћен је јавни конкурс за запослење, припремају се централне листе чекања…
– Постоји „неми”, пасиван однос здравствених радника према корупцији, који интимно осуђују узимање мита и требало би чути њихов глас – казала је министарка здравља.
Члан одбора Агенције за борбу против корупције, професор др Зоран Стојиљковић сматра да је здравство у преткоматозном стању: – Ко успе да убеди „тиху” већину да проговори против корупције у здравству, која је постала начин живота, тај ће се прославити.
– Пре годину дана имали смо у Србији стање у којем се више веровало да ће се корупција смањивати него расти, али изгледа да су резервоари наде исцрпљени. Сада смо суочени са преломном ситуацијом: или ће се нешто суштински урадити у борби против корупције или ће се вратити неповерење у институције – каже Стојиљковић.
Борба против корупције се, према мишљењу испитаника, добија како оштрим казнама и побољшањем закона тако и повећањем свести у друштву о корупцији, јачању цивилног сектора и контролом над државном администрацијом.
(Политика)
