У тренутку док се лидери српских странака и чланови политичког врха Србије расправљају ко је од њих био у контакту са Родољубом Радуловићем и где се налази овај оптужени и одбегли члан кокаинског клана Дарка Шарића, Миша Америка или Миша Банана, како га називају медији, могао би да се огласи. „Новости“ незавнично сазнају да је Родољуб Радуловић током недеље написао писмо српском премијеру Ивици Дачићу и српској јавности, у коме је порука:

– Нисам крив за рушење српског премијера и Владе Србије! Ја сам жртвени јарац!

Радуловић у том писму, како нам је препричавано, тврди да није крив за илегалну трговину 1,8 тона кокаина, а посебно да није лично узрок напада на премијера Србије. Писмо ће ових дана бити упућено на седам адреса у Београду – српским политичарима и српским медијима.

– Питам се како је могуће да се српски политичари свађају због мог брата. Да Роки није толико моћан показаће се ускоро. Све ће се брзо разрешити, јер мој брат неће да ћути – изјавио је за „Новости“ Радуловићев брат Жарко, који живи у Котору, а који, како каже, од 2011. није видео „брата Рокија“.

Прегледом докумената, написа и из сведочења рођака и пријатеља овог контроверзног бизнисмена, може се лако видети да је Родољуб Радуловић човек са две потпуно опречне биографије. Прва биографија почиње Радуловићевим уласком крајем седамдесетих у државно предузећа за спољну трговину, а друга од 2011. када држава, за коју и с којом је радио, за њим преко Интерпола расписује црвену потерницу.

Ко је заправо Родољуб Радуловић, бизнисмен или криминалац, пријатељ политичара и познатих или само преварант са опасним шармом?

– Колико ја познајем Мишу Радуловића, он није авантуриста и мангуп, није криминалац већ пословни човек, а воли живот. Хедониста у души и лаф у срцу. Увек када је имао пара делио је са пријатељима, а када је био шворц, тражио је да му помогнемо – описује га његов пријатељ Милорад Марјановић, француски пензионер и угоститељ из Београда.

Радуловић се као млади економиста половином седамдесетих, после каљења у одељењу за спољну трговину которске „Југооцеаније“, преселио у Београд и 1975. постао један од директора фирме „Хемпро“, мањег увозно-извозног одељка компаније „Генекс“. У то време његов брат Жарко Радуловић из Котора савезни је омладински функционер који седи у згради ЦК СКЈ.

– Као пословни човек имао је и успоне и падове. Градио је на хиљаде станова по Русији, болницу у Чеченији, луку у Емиратима, али је и губио зараду због економске кризе или пропасти посла у Абу Дабију, где је требало да извози српски цемент. Обогатио се на трговини бананама, али је крахирао на филмском центру, дискотекама и казинима у Београду и Котору. Једно време је у Русији на рачуну имао 135 милиона долара, а потом био – шворц. Мислим да је Радуловић и данас без пара – прича Марјановић.

У Русији је био близак с неким људима из окружења Бориса Јељцина, а Михаилу Горбачову је носио писма једног српског академика. Кад је деведесетих из Америке стигао у Београд, обично је одседао у клубу „Колинг“ на Дедињу, где је играо тенис. Ту се, како нам је посведочио продуцент Макса Ћатовић, бизнисмен са „лепим манирима“ упознао са људима из света бизниса, политике, уметности, естраде и новинарства.

– Роки има 200 пријатеља у Београду, који сада из страха ћуте. Његови пријатељи су глумци, певачи, новинари и политичари – објашњава брат Жарко.

Са Ивицом Дачићем, тврде његови пријатељи, знао се из клуба „Колинг“ на Дедињу и са летовања у Шпанији. Пословао је са Мишом Омегом, Мишом Словенцом, браћом Родић и Миланом Зукановићем. Био је страсни обожавалац певачице Ане Николић. Са Максом Ћатовићем је хтео да подигне филмски центар у Новом Београду.

– Од тог посла није било ништа. А колико је Радуловић био цењен у Београду говори и чињеница да је био председник Тениског савеза СЦГ годину дана, а његов син Ђорђе је био познати тенисер – подсећа Ћатовић, који се не одриче пријатељства са Радуловићем.

Када је Радуловић од града Котора откупио зидине на 99 година, почео је изградњу хотела, казина и дискотеке.

План је био да то буде место за израелске туристе и коцкаре, али како није имао пара да заврши инвестицију од 20 милиона долара, објекат је продао Драгану Дудићу званом Фриц, човеку Дарка Шарића.

– Верујем да Радуловић у то време није ни знао ко су Дарко и Душко Шарић. Претпостављам да је Радуловић само логистички учествовао у неком Шарићевом послу – сматра Ћатовић.

Наши саговорници, наиме, тврде да је Родољуб Радуловић био пословни човек и да је радио са туђим парама, па тако и са чековима компанија браће Шарић. 

Милорад Марјановић са Радуловићем се видео последњи пут на свадбеном весељу у мају 2011. у ресторану „Престиж“, када је овај удавао ћерку Јелену за једног српског момка са Флориде. Прича да га је после најаве полицијске истраге наговарао да се преда полицији, али је Радуловић одговорио да се боји затвора „и да би радије умро, него да робија“.

Од наших саговорника нисмо добили одговоре на питања да ли је Родољуб Радуловић био државни бизнисмен и финансијер неких београдских странака, колико је био близак службама безбедности, какве је контакте имао 2008. са Ивицом Дачићем, где је трошио новац зарађен код браће Шарић и зашто је прогоњен у Русији, САД, Србији и Грчкој?

Радуловић је, иначе, основао двадесетак фирми у Русији, Америци, Србији, Црној Гори, Грчкој и Јужној Америци, али углавном није редовно плаћао рачуне, нити отплаћивао кредите, па му је имовина плењена у Њујорку, Москви, на Флориди.

Русе и Американце је оштетио за најмање 20 милиона долара. У Србији је у лето 2011. оптужен за кријумчарење 1,8 тона кокаина својим бродом из Јужне Америке до Европе.

Док медији тврде да се Миша Банана скрива у Шпанији, у својој кући код Марбеље, пријатељи и рођаци кажу за „Новости“ да Рокија нису видели од маја 2011, али нису рекли када су се последњи пут чули телефоном са Радуловићем, који је спремио писмо за српску јавност и премијера Ивицу Дачића. 

У поверењу нам је говорено да је „Роки одлучио и да се појави на суду у Београду, једног дана… Ако до тада буде жив“. 

Родољуб Радуловић је рођен 1948. у Котору. Завршио је Економски факултет у Београду. Основао је двадесетак фирми на три континента. Ожењен је економистом Јасном. Имају четворо деце – синове Ђорђа и Петра и кћерке Јелену и Јовану. Кумови су му професор Душан Јовановић и адвокат Боро Мук, обојица пореклом из Котора. Породица је званично настањена на Флориди, али Радуловић има куће у Београду, у Котору и у селу код Марбеље у Шпанији.

– Мој брат Родољуб има само један надимак – Роки, који носи од детињства. Сви остали надимци – Миша Америка, Миша Флорида, Миша Банана су измишљени и настали су у једном од кабинета у Влади Србије – каже брат Жарко Радуловић.

М. Лопушина

(Вечерње новости)

Oznake: Vlada Srbije, droga, Ivica Dačić, Miša Banana