Прочитај ми чланак
![faust_gomunkuls]()
Алхемија наше политичке стварности гласи овако: сви сте ви заморчићи у експерименту, а треба да мислите да је тако најбоље по вас.
Алхемичари наше политичке стварности упорно покушавају да експериментима у нашим животима убеде себе, а и нас, да оно што они раде применом различитих формула и померањем децималних зареза мења наш живот на боље.
Како наше памћење досеже у врло кратку прошлост, сада већ искусним експертима неолибералних концепата у свим сферама друштвеног живота, није ни толико тешко да дневно врше ажурирање књиговодственог стање наших новчаника и тиме створе слику о својој успешности а самим тим и потребом за сталним опстајањем у нашим животима.
Изворни алхемичари су према предањима упорно покушавали да из ничега створе нешто и у томе према провереним сазнањима нису успели. Имајући та искуства у виду, ови наши креатори светле будућности, успели су у једном сасвим супротном експерименту. Они су успели да из нечега створе ништа и да при том врло „научно“ убеде све нас како је то успех вредан дивљења.
Подсетићу само на нека од њихових генијалних открића. Први корак када су улазили у наше животе, био је да нам објасне како прво што треба да урадимо јесте да угасимо домаће банке. Са данашњег становишта овај потез је врло оправдан и он је послужио да се све ово касније зове ријалити Србија у сталним наставцима серијала „сурвајвер“.
Трагајући за мотивима оваквог наступа на нашем тржишту, једини закључак који ми се намеће је заправо потреба да будућим инвеститорима, како су они назвали купце свега вредног од имовине државе која нам је остављена у наслеђе, оставе чист простор односно да физички уклоне све оне који би се у таквим околностима појавили као повериоци.
Овај метод је додуше већ виђен и на врло реалан начин описан у филмовима типа „Кум“, „Породица Сопрано“ и сл из серијала криминалних жанрова када су „пословни људи“ своје финансијске проблеме решавали тако што би оне којима дугују заувек уклањали са својих књиговодствених стања.
Након успелог експеримента са банкама, уследила је организована кампања да нам се докаже да оно што ми мислимо да имамо од вредне имовине нипошто не сме да остане у власништву народа већ да је сасвим природно о томе бригу преузму приватници са или без пасоша ове земље стим да по могућности купац има регистровано седиште на некој егзотичној дестинацији. Основно образложење је да ће се само у таквим условима створити реални услови за управљање имовином јер они имају много већи интерес за њом него ли држава! И ово је успело зар не?
Овде бих само на тренутак подсетио оне који су се у свом образовању бар информативно сусрели са књиговодством да се подсете лекције која говори о отуђењу имовине и начина на који се средства добијена продајом приказују у билансима фирме. Да ли је то приход или нешто друго (одлучите сами). О томе у шта је утрошен новац од „приватизације“ видимо и осећамо данас.
Да ли се неко запитао ко су главни заговорници очувања радних места у државној администрацији и коме заправо никако није у интересу да такви људи остану без посла (ако га као таквог уопште и имају)?
Наравно, одговор је врло једноставан. Довољно је само да будете стрпљиви за време трајања рекламних блокова на нашим чаробним кутијама и видећете да су најрекламиранији банкарски производи који вам осим кредита нуде рефинансирање а онда рефинансирање рефинансирања док не дођете у реалну ситуацију да све што примите оде на сервисирање (како то лепо звучи), односно што би наш народ рекао, на отплату зеленашких камата.
Да ли сте у међувремену чули да је у време трајања економске кризе спашавана од пропадања нека реална производња или се пак сва пажња поклања спашавању банака и банкарског сектора? Да ли треба да вас подсећам на податак да је из Србије уназад десет година изнето око педесет милијарди евра (не књиговодственог већ стварног новца) а да је при том задуживање државе доведено до стања у ком нам се поручује „да је преживљавање као такво доведено у питање уколико не узмемо неки нови кредит“ !
Да се наши алхемичари не би осетили запостављенима, оставио бих у сећању још пар њихових експеримената тек да се нађу. Да ли се сећате надмудривања о висини задужености државе?
Није ли тада НБС тврдила да је задужење премашило уставом дозвољене оквире и да држава улази у једно врло опасно (нећу да кажем неуставно стање јер кога је тада а и сада уопште брига за Устав). Одговор је уследио врло брзо од стране министарства финансија када нам је објашњено да НБС користи погрешну формулу за обрачун дуга и да нема никаквих бојазни (децимала тамо, децимала овамо и проблем решен).
Ако сте помислили да ово померање децимала има икакве везе са дозвољеним афлатоксином у млеку нек иде вама на душу. Да све остане у континуитету говори и најновија полемика између институција система за чије се јачање неуморно бори носилац тапије на звање првог борца против корупције и незаконитости и вечног министра финансија око стања биланса државе. Зар не тврде једни (фискални савет) да смо у дефициту док други тврди да они нису сагледали све елементе буџета тако да смо по њему ми у ствари у суфициту?
Коме је јасно молим да ми појасни ово натпевавање. Да ли ово има икакве везе са скијањем шеика на Копаонику или са констатацијом премијера да је Устав лаж и превара, остаје да видимо у неком будућем периоду.
За оне који се до сада нису уверили у дејство алхемије, предлажем да бар за тренутак застану и сачекају ново рачунање времена, јер само што нисмо добили датум а од тада ништа више неће бити исто што је негде и нормално!
Зато користим ову прилику да свим грађанима земље Србије први честитам наступајућу Нову годину (по најавама из Брисела то би могло да се очекује негде у априлу,мају или јуну…) а то да ли ће у вакуму који следи Косово и Метохија бити део земље Србије знаћемо чим повучемо нове црвене линије.Да би нам се жеље испуниле једино нам остаје да верујемо да је бар авион којим је по датум отпутовала наша делегација исправан.
