Прочитај ми чланак
Фото: Вечерње новости
Србија се месецима суочава са проблемом миграната. Грађани Србије су показали своје племенито и лепо лице. Адекватно се понашају и надлежни државни органи. Мигранти у медијима изјављују да су одушевљени пријемом у Србији. Све се то дешава у односу на мигранте који су само у „транзиту“ и који у Србији бораве кратко. Шта би се могло десити ако би мигранти у Србији морали да бораве дуже, па и неодређено? Они сами то не желе, њихов циљ су богате државе ЕУ, али шта ако не буду имали избора? Зар сами Срби немају пословицу – „сваког госта за три дана доста“.
Кад се „гости“ суоче са тужном истином да им је онемогућен или јако отежан пут ка „светлој будућности“ у ЕУ, добар део њих ће бити веома фрустриран, што се може одразити и у чиновима насиља, почев од демонстрација, па до насилних атака на приватну својину, јер има у Србији и полупразних села и кућа у којима нико не живи. Тада би морали да реагују и надлежни органи, а пре свега полиција. Неминовно би дошло до низа непријатних ситуација и сцена, које би се брзо нашле у масовним медијима широм света. И тада би исти они који сада хвале Србију и Србе, као племените и боље од Грка, Македонаца, Мађара итд., врло брзо почели да одапињу отровне стреле на ксенофобичне, па и расистичке Србе.
Све док мигранти могу да релативно лако напусте Србију, што они и желе, великих проблема неће бити. Ствари се могу драстично променити ако мађарска ограда постане заиста непропусна. Са становишта миграната и сама Мађарска је углавном транзитна земља. Зашто онда Мађари подижу ограду? Да ли је мађарски зид у ствари „европски зид“ ? Јер ако скоро сви мигранти, желе у Немачку, да ли то значи да зид на српско-мађарској граници у ствари, штити Немачку?
Богата и правно уређена Немачка већ је примила огроман број миграната. Немачка је њихов циљ због либералних прописа о азилу, али пре свега јер мисле да ће тамо добити посао и обезбедити бољу будућност за себе и своју децу. Већини тих људи је циљ да заувек остану у Немачкој. То није типично за „класичне“ избеглице, под којима се подразумевају људи који у другој држави траже спас од политичких прогона, грађанског рата и сл., а које се када такве недаће прођу, враћају у своју земљу. Тога су Немци свесни и они сада траже рационално решење, залажући се за правичну „расподелу“ миграната у земљама ЕУ.
Друге државе ЕУ то нерадо прихватају и изгледа да се већина руководи логиком „бриго моја пређи на другога“. Зато је Немачкој суштински у интересу да мигранти не уђу у Мађарску, јер одатле се релативно лако стиже на њихов примарни циљ. Неко циничан би сада могао да каже да је у ЕУ дошло до „режиране“ поделе на „добре“ и „лоше“, где је Мађарској припала улога „лошег“ момка, кога ће већина јако „грдити“ уз згражање због „неевропског понашања“, али ће му потајно „намигивати“ и охрабривати га у подизању „европског бедема“.
Да ли су исто мигранти и избеглице? Многи мигранти нису заиста и избеглице. Типичан пример су Пакистанци. Тамо нема рата, већ они беже од тешке економске ситуације. И саме „праве“ избеглице су „атипичне“, јер „класичне“ избеглице свој спас налазе у првој безбедној земљи, а то је за већину ових миграната – Турска. Они из Турске у којој нису животно угрожени, одлазе право у ЕУ, тј. у Грчку, а одатле преко држава „кандидата“ – Македоније и Србије, опет „назад“ у ЕУ, тј. у Мађарску, са идејом да коначно доспеју у богатије „европско „језгро“. Неки из северне Африке иду морем директно у ЕУ – у Грчку и Италију. Често и масовно страдају.
Имају Срби још једну пословицу која је поучна, а по њој су „добар и луд браћа“. Треба бити „добар“, али доброта не сме прерасти у лудост. Ако Мађарска, односно ЕУ „затвори врата“ мигрантима, Србија не сме прихватити да превелики број тих људи остане на њеној територији, јер тим људима Србија није циљ, а у њу су ушли из безбедних земаља. Најпоштеније би било да ЕУ чим се избеглице први пут нађу на њеној територији, а то је када су у Грчкој или у Италији, о њима преузме бригу на територији држава које су њене чланице.
Такви договори су тешки и компликовани, па ЕУ може лако доћи на идеју да државама кандидатима „да понуду коју не могу да одбију“. Србија мора бити веома опрезна. Морамо поштовати своје међународне обавезе, али не смемо заборавити виталне националне интересе. Не смемо олако преузимати обавезе које се брзо могу показати као превелики терет, јер се тако олако коцкамо не само безбедношћу и стабилношћу државе, већ и будућношћу своје деце.
Извор: Политика / Милан Шкулић
