Прочитај ми чланак

ЛАЖОВ: Пет година како је Вучић измислио атентат у Јајинцима

0

Прошло је тачно пет година како је тадашњи министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић, "повезао нека лица са неким просторима, нека лица са неким предметима, нека лица са другим лицима", а да јавност још није дочекала судски епилог "најчувенијег атентата" на Александра Вучића у Јајинцима. Наиме, полиција је на данашњи дан 2016. године, открила аутомобил са арсеналом оружја у близини Вучићеве породичне куће, а грађани Србије су данима слушали како су се одређени центри моћи ван и унутар земље уротили да ликвидирају "највећег српског сина", на којег је, како је рекао Горан Весић, Србија чекала осам векова.

„Тресла се гора, родио се Вулин“, управо тако се може описати, јавност већ и не зна који по реду, атентат на Александра Вучића од октобра 2016. године. Нема ко није, од највиших државних функционера, преко режимских аналитичара, до председника сеоских месних заједница, дао изјаву тим поводом и осудио намеру непознатих починилаца да убиством Вучића скрене Србију са пута светлог прогреса и блиставе будућности.

Александар Вучић је на конференцији за штампу рекао да је „чудно место на коме је пронађено оружје“, и додао да га првенствено брине „безбедност обичних људи и деце, који би могли бити угрожени тим оружјем“, те објаснио да је он задужен за све службе!

Некако, у то време је био и бранитељ председника Црне Горе, Мила Ђукановића, и на конференцији за медије повезао је та два догађаја и рекао да је за организовање атентата на Ђукановића имао сигурне доказе и да није хтео у томе да учествује.

– Боље да будете убијени, него да убијете некога – рекао је на крају.

Како су пренели медији, у близини Вучићеве куће, пронађена је зоља, четири ручне бомбе, 100 комада муниције калибра 7,62 милиметра. Пронађено је и неколико метака аутоматског наоружања и између 10 и 15 метака непознатог калибра.

Два дана касније, припадници Министарства унутрашњих послова су у једној гаражи у Новом Београду пронашли украдени аутомобил, хеклер и муницију. Пронађено је и два пута по 200 грама експлозива, детонатор, два мобилна телефона за даљинско активирање експлозива, као и пиштољ, саопштио је МУП, а медији су ово, такође, повезали са атентатом на напредњачког вођу.

Међутим, није прошло ни пуних годину дана, а тужилаштво је окончало процес, јер није имало довољно доказа да покрене кривични поступак. Зато се у јавности стекао утисак да је читав догађај био лоше изрежирана представа Вучића, како би се представио жртвом, улогом у којој највише ужива док се пренемаже и кука на конференцијама за медије.

Те сумње потврдио је и ухапшени припадник криминалног Беливуков клана, Марко Миљковић, који је истражним органима рекао да је Александар Вулин, тадашњи министар рада, запошљавања, борачке и социјалне политике, лично наредио да они (припадници Беливуковог клана) оставе оружје како би на тај начин приказали медијима како је Вучић био мета.

– Да вам предочим акцију, то је акција где су Александар Станковић звани „Мутави“, сада покојни, Александар Видојевић звани „Рошави“ и Ненад Вучковић звани „Вучко“, заједно са Александром Вулином, по његовом наређењу, напунили ауто пун оружја и ставили близу куће Александра Вучића у Јајинцима. На тај начин су хтели да прикажу медијима како је Вучић био мета, а до дан данас нико није одговарао за тај ауто пун оружја – навео је Миљковић у свом исказу.

Вулин је, међутим, покушао да за атентат окриви страни фактор. Наиме, он је рекао да би чак и амбасада САД могла да има везе са овим, али не и америчка дрзава! Наслов у Монду је био „Вулин о Јајинцима: На браћу Вуциц кренуло 97 убица“. Замислите, ни мање-ни више него 97 убица!

Да ли је Александар Вулин изградио каријеру на сталној одбрани Вучића и колико је далеко отишао у тој одбрани? Да ли у његовим речима од 9.јануара у Бањалуци да „држава кажњава зло, а награђује добро“, треба тражити признање да се он идентификовао са државом и са улогом оног који кажњава без разлога и суда.

Кога је то казнио непосредно пре тога у име државе?! Да ли то подразумева и било какав напад, укључујући и вербалан, на Александра Вучића, укључујући и „скаредна скандирања“? Да ли је и то по његовим речима напад на дрзаву? Да ли је Ана Брнабић заиста спремна да исцртава мете новим жртвама (одузимањем живота), овог режима, стварајући атмосферу животне опасности за Александра Вучића, који је за многе школски пример председника – диктатора.

Зато, из свега наведеног, можемо закључити да је тзв. атентат на Вучића маркетиншки трик, којим је покушано да се скрене пажња са фантомског рушења у Савамали. И то је образац по којем функционише Александар Вучић – чим се нађе у ситуацији лошој по рејтинг, прибегне се причи о атентату, јер, забога, западне силе и домаће снаге мрака не смеју допустити да Вучић направи да Србија буде прва у свету, од економије до спорта.