Прочитај ми чланак
Председник владе Србије Ивица Дачић је новинарима, после отварања изложбе „Оно што Србија не види“, рекао да у Србији постоје људи који се тиме професионално баве, да је њихова професија лажни азилант, да им не треба азил и да за њега нису заинтересовани, већ су заинтересовани само за новац који добијају у тим земљама.
„Постојала је лажна информација да ће у Немачкој добити већи новац и зато је дошло до експлозије броја азиланата из других земаља“, појаснио је Дачић, који је и министар унутрашњих послова.
Он је прецизирао да су се земље на различите начине бориле против лажних азиланата или смањивањем средстава које су азиланти добијали или скраћењем рокова обраде пријава.
Он је још једном подвукао да се не ради о предлогу да се Србији укине безвизни режим, већ да се створи механизам суспензије тог режима као могућност. „То је лош потез и негативно ће утицати на наш европски пут“, поновио је Дачић.
Дачић ускоро са Ештоновом о азилантима
Ивица Дачић је најавио и да ће се ускоро срести са званичницима ЕУ, међу нима и са Кетрин Ештон и министрима унутрашњих послова земаља ЕУ и разговарати о проблему лажних азиланата који у поједине земље ЕУ долазе из Србије.
Подсетимо, председник владе наредио је јуче на састанку Комисије за праћење безвизног режима да се предузму хитне мере на смањењу броја такозваних лажних азиланата. Једна од тих мера јесте и то да ће Србија предложити партнерима из ЕУ да скрате процедуре за добијање азила, где је могуће и смање принадлежности.
Гостујући на РТС-у начелник Управе граничне полиције Ненад Бановић је рекао да сматра да се уз такве мере може решити овај проблем. Бановић је напоменуо да ће договорени предлози бити изнети на састанцима са Немачком и другим партнерима из ЕУ следеће недеље, а истакао је и да су слични проблеми успешно решени са Луксембургом и Белгијом.
„У Луксембургу смо 2011. године имали 925 лица из Србије који су затражила азил, док их је у првих десет месеци ове године било 300. Такође, у Белгији у првих девет месеци прошле године било је 877, а сада око 460 наших грађана. Ове две земље скратиле су период за добијање азила и смањиле социјална давања“, објаснио је Бановић.
Начелник Управе граничне полиције је казао да ће то бити предложено и колегама из Немачке, који, како каже, можда због одлуке Уставног суда неће моћи да смање принадлежности азилантима, али могу да ставе Србију на листу „сигурних трећих земаља“ и да скрате процедуре добијања азила с три месеца на 15 дана.
Он је истакао да се са земљама ЕУ одлично обавља реадмисија и да ће на граничним прелазима бити ригорозније контроле за оне који покушају поново да пређу границу и пријаве се као лажни азиланти.
Бановић је додао да то неће значити дуже задржавање грађана и робе који путују према земљама ЕУ.
Шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер истиче да је у интересу и ЕУ и Србије, као и свих земаља Балкана, да се сачува безвизни режим са ЕУ.
Дежер је нагласио и да ће Београд и Брисел заједнички решавати проблеме настале око безвизног режима грађана Србије са ЕУ.
„У питању је заједнички проблем Србије и ЕУ и зато ћемо га решавати као што је премијер Ивица Дачић најавио на састанцима у Бриселу“, рекао је Дежер.
Он је изјавио да ће ЕУ размотрити могућност да у изузетним случајевима уведе суспензију безвизног режима земљама из којих долази велики број лажних азиланата.
„Тај процес је на почетку, што значи да би Европски савет и Европски парламент требало да размотре амандмане о визном режиму у складу са новим околностима што значи да ће у изузетним случајевима постојати могућност суспензије безвизног режима“, рекао је Дежер новинарима на београдској тврђави Калемегдан, где је отворена изложба о борби против трговине људима.
Дежер је навео да је тај процес у току и да зато има времена за разматрање тог веома озбиљног питања, јер је у обостраном интересу и ЕУ и земаља западног Балкана попут Србије да задрже безвизни режим.
„То је проблем и за Србију и за ЕУ, јер је 99 одсто тражилаца азила одбијено и враћено“, рекао је Дежер.
Дежер је најавио да ће у Бриселу бити одржани састанци министара унутрашњих послова земаља ЕУ са колегама са западног Балкана на којима ће бити разматране мере за смањење броја лажних азиланата.
Упитан о смањеној подршци грађана чланству Србије у ЕУ, Дежер је рекао да то није добар сигнал, али да се и у земљама чланицама у време кризе постављају питања о ЕУ и да је људима тешко да се суоче са незапосленошћу и смањењем куповне моћи.
„Зато морамо да инсистирамо на постигнутим резултатима. Мислим да је Нобелова награда за мир додељена ЕУ добро показала да смо урадили много у претходних 60 година и да би требало да идемо напред и градимо безбеднију Европу“, рекао је Дежер.
„Увођење виза није решење“
Аналитичарка Европске иницијативе за стабилност Александра Штиглмајер изјавила је да проблем није у лажним азилантима већ у погодностима које пружају неке земље током процеса тражења азила, али да поновно увођење визног режима није решење.
У разговору за Глас Америке Штиглмајерова тврди да проблем није у такозваним лажним азилантима, већ у дугим процедурама у неким европским земљама и погодностима које оне пружају свима који преко зиме желе кров над главом, храну, здравствену негу и пристојан џепарац.
Више од 14.000 оних који углавном долазе из Србије и Македоније у европске земље само током протеклих осам месеци је забрињавајући број за европске земље, међутим, проблем треба решавати у самој Европи, сматра она.
„Немачка хоће да реагује, само проблем је у томе да поновно увођење визног режима није решење“, рекла је Штиглмајерова.
„Оно што треба направити је одузети бенефиције због којих људи иду у Немачку – од свих тих балканских националности, скоро нико више не добија азил зато што тамо нема више политичких прогона. Нема разлога да се даје азил и то значи да је реч о лажним азилантима. Али у Немачкој се може током процеса тражења азила провести преко пола године: добијеш смјештај, храну, одећу, медицинску бригу и уз то се сада још даје џепарац од 420 еура за четворочлану породицу. Раније је то било мање, а реч је о судској одлуци Уставног суда из јула и то је разлог зашто су сада људи навалили на Немачку“, каже аналитичарка.
На питање колико владе Западног Балкана, посебно у Србији и Македонији, треба да раде да би се талас лажних азиланата смањио, она каже:
„Европска комисија тражи акцију од њих, али они могу јако мало да ураде. Комисија тражи да раде неке информативне кампање, али неће људи слушати то да неће добити азил у Немачкој или било којој другој држави ЕУ. Њима је важно да могу провести неколико месеци на сигурном и топлом“.
Она је додала да је проблем захтев да се проверава ко излази из државе.
„Већином се ради о Ромима и ако би сада Србија или Македнија почеле да извлаче Роме из аутобуса, то би била етничка дискриминација. Значи, решење је у ЕУ јако једноставно, да се државе Балкана прогласе земљама сигурног порекла и да се радикално скрати цела процедура“, закључује Штиглмајерова.
( Б92, Ртс, Бета, Танјуг )
