Прочитај ми чланак
У Косовској Митровици међуетничке тензије не престају. Као одговор на намеру локалних власти да се у непосредној близини моста подигне споменик и трг који би носио име кнеза Лазара, Албанци су у мултиетничким срединама Бошњачка махала и Суви До подигли своје „споменике“, посвећене Адему Јашарију и тзв. „ОВК“. То је довело до велике напетости у овом граду која прети да ескалира.
О Аутору Јован Алексић је рођен 11. октобра 1988. године у Косовској Митровици. Студент је мастер академских студија историје на Филозофском факултету у Приштини/Косовскa Митровицa. Стручно се највише бави историјом Старе Србије у 19. и почетком 20. века, као и историјом српског народа у југословенској држави. Члан је редакције студентског часописа “Др Филстуд“ из Косовске Митровице. Више пута је награђиван од стране факултета и општине Косовска Митровица за свој рад.
Напољу је леп и сунчан дан. Девојке у летњим хаљинама шетају нашим разрованим улицама, трудећи се да се не саплету или поломе штикле. У центру северног дела Косовске Митровице, на тргу „Шумадија“, прави се нови кружни ток. Док се возачи с муком труде да се са својим аутомобилима провуку између машина, шодера и ископаног асфалата, аутор ових редова са групом пријатеља шета митровачким корзоом према главном градском мосту. Тамо влада слична атмосфера. Огромне бушилице дробе асфалт, радници се зноје у плавим комбинезонима а пролазници застајкују и зачуђено посматрају. Гради се пешачка зона, која би повезивала улице у непосредној близини моста и главну градску улицу Краља Петра I. У њеном средишту гради се „Трг Цара Лазара“, као и споменик светитељу и јунаку. Тако смо барем чули. За крај лета се планира карневал! И то смо чули…
Сутрадан, цео град је брујао – Албанци су направили свој трг, или боље речено „трг“ и посветили га Адему Јашарију. Не треба бити много паметан да се закључи колико је то узнемирило све нас. Сви знамо ко је био Адем Јашари. Страшније од њега је сазнање да су наше комшије постале толико дрске да су споменик овом зликовцу подигле у нашем делу града. Њихов „споменик“ изгледа просто – велики бетонски блок, постављен на сред пута, из кога вири дугачка гроздена шипка на којој се вијори велика албанска застава. На бетонском блоку, на страни која гледа ка јужном делу града стоји табла на којој пише „SHESHI ADEM JASHARI“. Иначе, у овом делу града (тзв. „Бошњачка махала“), живи много Срба, Бошњака, Турака, Горанаца и Рома. Због етничке шареноликости и националних тензија, стално су присутне појачане патроле КПС-а. Чињеница да је овај „споменик“ подигнут у рејону где се припадници КПС-а непрекидно крећу говори у прилог томе да се то десило уз њихово одобрење или прећутну сагласност. Овај пример открива само један у низу разлога због којих Срби немају ни мало поверења у било коју оружану формацију на Косову и Метохији.
Дан касније, Албанци су наставили са изградњом нових „споменика“ и „тргова“. Овај пут на раскрсници која води ка мешовитом селу Суви До. Подигли су дупло већи споменик, сличне конструкције као онај у Бошњачкој махали и посветили га тзв. „Ослободилачкој војсци Косова“. То показује табла на великом бетонском блоку на којој пише „SHESHI UÇK”. За два дана, никла су два албанска „споменика“, са све заставама, у нашем делу града. Две велике провокације и огроман разлог за забринутост. У ваздуху се осећа страх и појачана тензија. Шта је следеће?
„Трг“ и „споменик“ UÇK у Сувом Долу
Поводом новонастале ситуације у Косовској Митровици у Бриселу је заказан састанак на који су позвани директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић и „потпредседница владе Косова” Едита Тахири. Састанак је заказала висока представница Европске уније Кетрин Ештон. Једна од тема разговора је и наш, сада надалеко познати, „парк (не)мира” који је никао на главном мосту уместо барикаде. Албанци не одустају од намере да га по сваку цену уклоне а наши га као не дају. Вероватно се Албанцима не свиђају тује. Они више воле каранфиле. Шалу на страну, треба нагласити да смо прве плодове из нашег парка убрали непосредно након што је саграђен. Горке плодове. Пре двадесетак дана, тачније 21. јуна, у јужном делу Косовске Митровице Албанци су организовали протест под називом „Или ми или ви“, чији је циљ био уклањање „парка мира“. Као и обично, завршио се насиљем. Многи снимци показују са колико су мржње Албанци јуришали ка српском делу града. Мото њиховог протеста је још једном потврдио да међу нама не може бити мира.
Снимак са насилних демонстрација Албанаца у јужном делу Косовске Митровице 22. јуна 2014. године
Након постављања албанских „споменика“ у нашем делу града, са главног ибарског моста уклоњене су две велике жардињере, а радови на изградњи „Трга Цара Лазара“ су прекинути. Спекулише се да Албанци планирају изградњу џамије у нашем делу града. Спомиње и и њихово масовно насељавање у насељу „Брђани“. Међу Србе се поново увукла зебња. Као да смо осуђени да живимо у страху и неизвесности. И то тако траје у недоглед, а пролазе године, младост, живот…
О нашој Митровици се преговара у Бриселу, Лондону, Вашингтону и ко зна где још. Трговина нашим животима и судбинама је друго име за делатност коју обављају разни преговарачи, политичари, приучене дипломате, белосветски чиновници. Шта ће истрговати овај пут – видећемо. О Косовској Митровици се најмање одлучује у Косовској Митровици. То је наш највећи пораз и највећа несрећа. До потписивања Бриселског споразума није било тако. Наду да можемо сами одлучивати о својој судбини одузели су трговци нашим животима, који су далеко од наших очију потписивали нешто што се тиче наше коже. За то су добили тапшање по рамену и једно велико ВЕЛИКО НИШТА, са поруком да то НИШТА добро чувају. Баш их брига. Они и њихова деца неће живети на Косову. Живеће наша. Боље речено, мучиће се.
На крају, остаје да се види да ли ће тује из „парка мира“ бити уклоњене или ће увенути на јесен? Да ли ћемо дочекати нашу „пешачку зону“ и „Трг Цара Лазара“? Да ли ћемо смети да пустимо нашу децу да пролазе поред „споменика“ који носе имена оних који су њихове сународнике масакрирали? Било како било, остаје нам да се надамо и Господу молимо да цех погрешних политика не платимо ми, као до сада. Иако ће тако највероватније бити… Поздрав из Косовске Митровице, града-мученика живог духа, студената и рокенрола, трафика, кладионица и биртија, добрих, часних и храбрих људи, који су мимо своје воље и кривице осуђени на вечиту борбу за опстанак са ножем у леђима.
