Српски Завет једном изречен, вечно је важећи споразум најбољих народних првака, а преко њих и целог српског народа са Вечношћу.

Опредељење ка Добру и трајном животу, у виду Кнежеве клетве, сачувано је као фрагмент изгубљене песме, али, толико колико је сачувано, довољно је за сва времена.

Уз Кнежеву клетву додајемо стихове посвећене Косовском завету, испеване речима једног од највећих песника, као и народну песму „Навали се Шар-планина“ у дирљивом извођењу Боре Спужића.

 

КНЕЖЕВА КЛЕТВА

(Одломак изгубљене песме) 

Цар Мурате у Косово паде,

Како паде, ситну књигу пише,

Те је шаље ка Крушевцу граду,

На кољено српском кнез-Лазару:

„Ој Лазаре, од Србије главо!

Нит` је било, нити може бити:

Једна земља, а два господара,

Једна раја, два харача даје;

Царовати оба не можемо,

Већ ми пошљи кључе и хараче,

Златне кључе од свијех градова

И хараче од седам година;

Ако ли ми то послати нећеш

А ти хајде у поље Косово,

Да сабљамо земљу дијелимо.“

Кад Лазару ситна књига дође,

Књигу гледа, грозне сузе рони.

Да је коме послушати било

Како кнеже љуто проклињаше:

„Ко је Србин и српскога рода,

и од српске крви и колена,

а не дошо на бој на Косово,

не имао од срца порода,

ни мушкога ни девојачкога!

Од руке му ништа не родило,

ни у пољу пшеница белица,

ни у брду винова лозица!

Рђом капо док му је колена!“

Ознаке: завет, издајица, клетва, Кнежева клетва, Космет, Косово и Метохија, народ, песма, Срби, Турци