Прочитај ми чланак

КОНАЧНО: Формирана комисија за истраживање последица НАТО бомбардовања

0

Београд -- Посланици у Скупштини Србије углавном су подржали формирање комисије за истраживање последице НАТО бомбардовања.

Они су истакли да је неопходно да у тој комисији буду представници стручних институција.

Опозиција је као проблем истакла и то што Србија нема пуне надлежности на територији Косова и Метохије где је бачено највише осиромашеног уранијума, те да је нејасно како ће радити том терену истраживања.

Посланица Демократске странке Гордана Чомић рекла је да подржава формирање те комисије, али да је грешка што је за председника предложен посланик из владајуће већине, што она сматра пропагандом.

Да би се доказале последице бомбардовања, према њеним речима, потребна је сарадња са територијом на којој Србија нема пуне надлежности, где је највише осиромашеног урнијума бачено, и да само тако може да се баве последицама озбиљно.

Такво виђење имао је и посланик Нове странке Зоран Живковић, који је рекао да нема дилеме о томе да је формирање комисије потребно, али питао како ће комисија са тимовима радити на Косову и Метохији.

Он је рекао и да у комисији морају бити представници свих странака и стручњаци и оценио да је предуг период да први извештај о раду комисије, како је предвиђено, буде тек 2020.

Шеф посланичке групе Српске радикалне странке Војислав Шешељ такође је указао да су осиромашеним уранијумом гађани највише Косово и Метохија и околина Бујановца и Прешева, где су највеће жртве Албанци, односно „пријатељи НАТО и савезници које су гурнули у побудну против Србије у грађански рат а потом овако унаказили“.

Посланик Спрске напредне странке Дарко Лакетић који је предложен за председник те комисије рекао је, да је већ ступио у контакт са колегама са Медицинског факултета у Косовској Митровици и са здравственим установама северно од Ибра, али да ће добити и информације јужно од Ибра од здравствених установа где се лече Срби.

“Покушаћу да дођем до информација и свих релевантних података са свих места“, истакао је Лакетић.

Посланик Народне странке Мирослав Алексић рекао је да подржава образовање комисије, али да би Скупштина истраживање о последицама утицаја употребе пројектила са осиромашеним уранијумом током бомбардовања 1999. требало већински да препусти стручњацима.

Алексић је казао да би Скупштина Србије свој рад требало да усмери на доношење закона који би унапредили рад здравствених институција са посебним улагањем у опрему и едукацију лекара за рано откривање карцинома.

Шеф владајуће посланичке групе Социјалистичке партије Србије Ђорђе Милићевић рекао је да је важно да јавност зна да ће комисија свој рад заснивати на научним чињеницама и релевантним већ извршеним истраживањима.

Посланица Доста је било Бранка Стеманковић рекла је међутим да оно што је владајућа већина данас ставила на дневи ред „јефтин“ покушај спиновања јавности да се не прича о правим проблемима, него да се замајавају грађани „неким високо умним темама које им не решавају егзистенцијалне проблеме“.

„Где ће вам душа“, упитала је Стаменковић.

Она је рекла и да би могле многе друге комисије да се формирају које би се бавиле утицајем „на пример сиромаштва на здравље грађана, стрес и утицај фармацеутског лобија на стање здравстевног система“.

„Грађане Србије који добију малигну болест верујте ми, мало занима да ли је то последица осиромашеног уранијума, да ли је то последица азбеста којег имамо свуда у зградама или поседица пушења. Њих интересује како да се лече и да ли могу достојанствено да се лече“, истакла је Стаменковић.

Њено излагање наишло је на реаговање посланика СНС Александра Мартиновића који је казао да је дискусија „мизерна, бедна и конфузна“ и да је он 1999. подржавао Владу Србије која је бранила СРЈ од НАТО бомбардовања и да би то учинио и данас.

Расправа није прошла ни без добацивања и етикетирање да је неко издајник, што је овог пута из посланичке клупе упућено посланику ДС Радославу Милојичићу.