Прочитај ми чланакЛОНДОН - Уредници и новинари британског Телеграфа изнели су предвиђања за развој науке и технологије у 2017. години која се крећу од успона вештачке интелигенције преко новог напретка у истраживању рака до првог пресађивања људске главе.
Beta/AP (Charles Rex Arbogast)
ЛОНДОН – Уредници и новинари британског Телеграфа изнели су предвиђања за развој науке и технологије у 2017. години која се крећу од успона вештачке интелигенције преко новог напретка у истраживању рака до првог пресађивања људске главе.
Уредник технолошке рубрике Џејмс Титкомб очекује успон технологије биометријске идентификације од отисака прстију до структуре вена.
Он сматра да технологија која може да идентификује људе скенирањем језика или преко ириса односно дужице ока није више ствар научне фантастике.
Биометријска технологија није новост, али све више постаје саставни део наших живота. Већ постоје примери мобилних телефона које корисници откључавају отисцима прстију, банке користе технологију препознавања гласа а пасоши садрже идентификационе чипове.
Колумниста технолошке рубрике Кара Мекгуген каже да ће вештачка интелигенција још више напредовати 2017. године уз помоћ асистената вештачке интелигенције и робота за конверзацију, такозваних „четботова“.
Очекује се да ће у 2017. години бити већа конкуренција асистената вештачке интелигенције имајући у виду да ће компаније Амазон, Гугл, Мајкрософт, Епл и Фејсбук развити своје верзије.
Индустрија вештачке интелигенције ће у 2017. години забележити раст од 300 одсто. Ако ће 2016. година бити упамћена као година продора, каква ће бити тек 2017.?, пита Мекгуген.
Када се вештачка интелигенција потпуно развије могли би да постоје
рецимо, интелигентни тостери који знају кад желимо доручак или машине које могу да дијагностикују болест поузданије од доктора, додаје она.
Када је реч о развоју науке у 2017. години, ту бисмо могли да будемо сведоци прве трансплантације људске главе или новог напретка у лечењу канцера, сматра Сара Кнептон, уредник у научној рубрици Телеграфа.
Према њеним речима, има наговештаја да би 2017. године могле да се догоде изузетне иновације и открића.
Бебе са ДНК три родитеља могле би први пут да се роде у Британији пошто Агенција за људску оплодњу и ембриологију почиње да издаје дозволе клиникама.
Та техника, коју је открио универзитет у Њукаслу, користи ДНК донора друге мајке за лечење беба од болести као што су мишићна дистрофија.
Италијански неуролог Серђо Канаверо припрема се да следеће године изведе прво пресађивање главе, а први пацијент ће бити Валериј Спиридонов (31) који пати од Верднинг-Хофманове болести.
Испитивање нових лекова против Алцхајмерове болести улази у финалну фазу, што значи да би деменција могла да се лечи.
Мајкрософт је прошле године отворио прву лабораторију за проналажење лека за канцер тако што би се дешифровао код оболелих ћелија како би оне могле да буду репрограмиране. Први резултати могли би да буду објављени 2017. године, пише Телеграф.
Када је реч о зика вирусу, милиони комараца у јужној Америци биће инфицирани бактеријом и пуштени у Бразил и Колумбију у циљу сузбијања вируса.
Научници се надају да ће се инсекти мешати са локалним комарцима и допринети смањују њихове способности преношења болести.
