Прочитај ми чланак

Ко заташкава инциденте у МУП? Самоубиство и напад на колегиницу у „Савском венцу“

0

Два велика инцидента догодила су се крајем прошле године у полицијској станици Савски венац, а о томе јавност није обавештена. Прво је полицајац Ц. Ђ. (48) извршио самоубиство, а само неколико дана касније његов колега М. Т. (33) је био хитно збринут на Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ јер је напао колегиницу из полиције!

Министарство унутрашњих послова (МУП) строго је наредило да се о овим случајевима не говори, што отвара бројна питања од тога шта се све крије од јавности, преко тога по ком критеријуму запошљавају у полицији и у каквим условима раде ако дижу руке на себе и на колеге.

Према сазнањима портала Нова, 24. децембра је полицајац Ц. Ђ. извршио самоубиство из службеног пиштоља у Борчи. Трагедија се догодила након породичне свађе. 

„Полицајац је био пријављен и за насиље у породици, а тог кобног дана се посвађао са супругом, узео службени пиштољ и отишао код фудбалског стадиона „БСК“ у Борчи рекавши жени да ће се убити. Његова супруга је одмах позвала полицију, патроле и интервентна јединица кренуле да га траже“, наводи извор Нове.

Убрзо након што су га колеге пронашле мртвог, полицајац је извршио самоубиство. 

Само недељу дана касније, исту станицу задесио је још један велики инцидент. Полицајац М. Т. је у просторијама ПС Савски венац физички и сексуално напао колегиницу.

„Око 14 часова је напао и покушао да је пољуби. Полицајка је кренула да бежи на други спрат, он ју је јурио, али је наишао колега који је покушао да га заустави. Полицајац је потом побегао из станице, али га је патрола пронашла, одузела му пиштољ и позвала Хитну помоћ која га је одвела у Клинику за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ на преглед, где су га на крају и задржали“, додаје наш саговорник.

Извор наводи да су полицајци бесни јер се овакве ствари заташкавају док они трпе велики стрес на послу и притисак надређених, као и да адекватне стручне помоћи нема. Додатно су забринути и зато што је до сада чак неколико полицајаца станице ПС Савски венац извршило суицид!?

„Дешава се да неки кандидати падну на психо-тесту, а онда им неки људи дозволе ревизију, па иду и по два, три пута на тестирање! То није математика да се да научити и никако не би смело да се ради јер ти људи сутра носе оружје и раде један врло стресан посао. У фебруару 2023. године смо имали психолошке тестове, али све се то ради про форме, нико се не бави запосленима и њиховом психичком спремношћу за посао који их чека, јер МУП-у то не одговара. Много је људи отишло, полицајци константно дају отказе, па нема ко да ради“, каже саговорник.

Портал Нова.рс раније је писала о службеницима МУП-а који су подигли руку на себе, као и разлозима. Узроци су различити, али број полицајаца који се одлучују на овај корак је више него алармантан. Према подацима до којих је дошло Струковно удружење полиције „Др Арчибалд Рајс“ из Новог Сада, од 2000. до 2021. године је чак 161 припадник МУП Србије извршио самоубиство.

Статистике нема за протекле две године, а из овог удружења наводе да су у више наврата писали Поверенику за заштиту равноправности, јер, по многим питањима, Министарство унутрашњих послова крши закон. Иако у МУП постоји Одељење за психолошку превенцију и селекцију, а уведена је и телефонска линија за хитну психолошку помоћ у изразито стресним ситуацијама за запослене, то је углавном „мртво слово на папиру“, сматрају из „Арчибалда Рајса“.

„Значај психолошке потпоре и редовних провера расте имајући у виду да су многи психички поремећаји и тренутна психичка стања повезани са трауматским искуствима која су на овим просторима била изузетно честа. Пре свега ратови у којима је учествовао велики број полицајаца, турбулентне друштвене промене, социјално раслојавање и тешка економска криза неки су од фактора дестабилизације“, наводи Ненад Љубишић, председник удружења „Арчибалд Рајс“.

Психолошке провере оспособљености кандидата за полицију један је од првих корака у њиховом ангажману. Ипак, континуиране, редовне провере током службовања изгледа да нису пракса у полицији.

„Систематски прегледи би требали да буду чешћи, а нису, вероватно због великог броја запослених у Министарству унутрашњих послова који обављају послове овлашћеног службеног лица, јер они су најкритичнији због ношења оружја и овлашћења. То би за МУП били велики финансијски издаци, што је жалосно јер је само прошле године МУП платио 10 милиона евра за изгубљене спорове. Папиролошки се добре ствари догађају у МУП, али изостаје онај практични део“, наводи председник Струковног удружења полиције „Др Арчибалд Рајс“.

Биљана Петровић, извршна директорка Међународне мреже помоћи ИАН, наводи да су према искуству рада ове организације са војним официрима, који су преживели трауматска искуства, жртвама рата из деведесетих година, увидели колико је деликатан посао полицијских службеника.

„Нарочито оних који су изложени потресним сценама, несрећама, сценама после убистава, самоубистава и саобраћајним несрећама, која могу бити трауматска искуства са трауматским последицама. Томе додатно доприноси природа посла, односно захтеви посла који подразумевају суздржаност, хладнокрвност и емотивно нереаговање. И поред „вишегодишњег тренинга за такав посао“, сматрамо важним да се подсетимо да су они само људи и да осећања туге, ужаса, страха и друга, која су сакривена и неисказана и која “ трпе“, могу да их одведу у различите болести, соматске или менталне (физичке или психичке)“, наводи Биљана за Нова.рс.

Извршна директорка Међународне мреже помоћи ИАН наводи да је поред бенефицираног радног стажа, важна и брига о запосленима у Министарству унутрашњих послова који обављају послове овлашћеног службеног лица.

„Важно је обезбеђивати превенцију од професионалног „прегоревања“. Тим пре што је императив њихове професионалности, „чврстина“, „отпорност“, реаговање „хладном главом“. Питамо се зато, шта се дешава са војницима и полицајцима када се њихове главе „прегреју“ и када дође до „замора материјала“. Чини нам се неопходним, постојање стручне подршке, која је организована изван институције где они раде, да је за њих приступ несметан, да су психолози, психијатри и психотерапеути независни и спољни. То је препорука која важи за било коју институцију и радну организацију, ако жели истински да превенира професионално сагоревање. Једино такви спољни стручњаци, који су независни, могу да обезбеде подршку у „сигурном“ простору. Када кажемо „сигурни“ простор, мислимо на ниво поверења, које ће омогућити свакоме, па и полицајцу, да буде „слаб“, „тужан“ и „немоћан“. То је још један додатни разлог зашто одбијају помоћ, поред тога „ми смо јаки“, јер је је у друштву велика стигма према људима „који иду код психолога, психијатра и психотерапеута“, закључује Биљана Петровић.

Просечна старост 36 година

Према подацима Струковног удружења “Др Арчибалд Рајс” највећи број полицајаца који су извршили суицид обављало је послове полицајца опште надлежности – 49,3%, припадника криминалистичке полиције – 9,3 одсто, саобраћајних полицајаца – 8,5% и граничних полицајаца – 7,7 процената.

Просечна дужина радног стажа је око 12 година, а просечна старост 36 година.

Извор: Нова

Ознаке: , , ,