Прочитај ми чланакЦрногорски еколози тврде да је река Тара код Матешева, на северу Црне Горе, где је у току градња деонице ауто-пута, девастирана у дужини већој од шест километара. Кинеска компанија China Road and Bridge Corporation (CRBC) на овом подручју изводи радове на првој деоници ауто-пута дугачког 42 километра, који ће повезати Бар и Бољаре, на граници са Србијом.
Док еколози тврде да се штета настала у кориту Таре мери у километрима, ЦРБЦ-у је наложено да санира тек пола километра, пише Радио Слободна Европа.
YouTube
Ова компанија градиће нови мост у Новом Саду, у продужетку Булевара Европе. И пре почетка изградње, па и пре него што је јавности представљен било какав изглед будућег моста, новосадске архитетке су упозориле да се од становника дуж Булевара Европе тражи „превелика жртва“ како би мост био изграђен.
И док ЦРБЦ у Новом Саду представља идејна решења за мост, у Црној Гори их очекују спорови због начина на који су извели радове. Како је за РСЕ објаснила генерална директорка Директората за заштиту природе Тара Брајовић, законска обавеза кинеске компаније је да санира штету која је настала приликом изградње саобраћајнице.
Иако је Директорат наложио санацију 500 метара корита, активистима то делује као „лоша шала“. Чак и у владајућем Грађанском покрету УРА сматрају да је санација од 500 метара недовољна, док у Министарству екологије очекују да ЦРБЦ санира све тачке девастације на Тари.
Компанија је, међутим, предложила анализу стања биодиверзитета и порибљавања Таре након завршетка радова. На локацијама ископавања очекују природно изравнавање дна, док у „Предлогу за санацију“ наводе да квалитет земљишта није поремећен, те да нема потребе за санацијом.
Због радова своју забринутост је још 2019. године изразио и УНЕСЦО, а реаговала је и Европска комисија, тражећи од црногорске власти да реагује на могуће негативне утицаја грађевинскиих радова на животну средину.
Против кинеских извођача оптужницу је у марту ове године подигло Основно државно тужилаштво у Колашину, а терете их за грађење без документације, али и без претходно утврђених мера заштите животне средине.
Новосадски договор
У Црној Гори све више до изражаја долазе негативне стране договора са кинеском компанијом. Црногорска власт нашла се у проблему и када је у питању отплата кредита који је узет од кинеске Ексим банке.
Србија са кинеском компанијом сарађује на изградњи Фрушкогорског коридора, а Нови Сад на изградњи новог моста, који се у плановима развоја града помиње више од пола века. У међувремену се најављују и нови пројекти који би могли да се реализују у партнерству са овом компанијом.
У марту ове године градоначелник Милош Вучевић присуствовао је састанку са представницима ЦРБЦ-а, када је најављено да изградња моста почиње крајем године. Претходно процењена вредност радова је 130 милиона динара, а нова повезница бачке и сремске стране града проглашена је пројектом од националног значаја. То даје могућност директног преговарања са инвеститорима и извођачима, без процедуре јавне набавке.
Иако је јавност упозната са тим када би могли да почну радови и како би мост могао да изгледа, још увек није усвојен урбанистички план којим се одређује градња нове саобраћајнице.
Према Нацрту урбанистичког плана, мост ће имати минимално две саобраћајне траке по смеру, минимално две двосмерне бициклистичке стазе, те минимално два тротоара за двосмерно кретање пешака.
Део планираног моста са бачке стране прелази изнад насипа прве одбрамбене линије од поплава, што је био узрок многих питања, али и жалби грађана и активиста током последњих година од кад се прича о мосту покренула у јавности. У плану се наводи да се постојећа одбрамбена линија задржава, уз могућност надоградње.
Низ примедби на Нацрт урбанистичког план поднело је Друштво архитеката Новог Сада. Једна од њих се односи на планирани вијадукт, за који сматрају да је „потпуно неоправдан“ и да ће умањити квалитет живота „већ сада густо насељеног Булевара Европе“.
Међу неколико примедби ДаНС-а налази се и захтев да се кроз План успостави обавеза расписивања јавног архитектонског конкурса за нови мост. Судећи по последњим новостима у вези са овим пројектом, односно представљањем идејних решења, архитектонски конкурс неће бити спроведен.
Због Кинеза се огласила и новосадска опозиција
Поводом одлуке да се нови мост преко Дунава гради у сарадњи са кинеском компанијом огласио се и део новосадске опозиције, изражавајући забринутост због одабира партнера за тако важан посао.
Новосадски одбор Доста је било указао је на опасност тога да у овај посао не буде укључена ниједна домаћа фирма, наводећи да се ЦРБЦ доводио у везу са корупцијом и угрожавањем животне средине. Како су додали, „Светска банка финансијски не подржава ниједан пројекат у ком је, на било који начин, укључена наведена компанија“.
Због најаве сарадње са ЦРБЦ реаговала је и Народна странка у Новом Саду. Они су се осврнули на нетранспарентну процедуру, наводећи да је „избегнут међународни конкурс у свим фазама, од пројектовања до изградње моста“. Они су пројекат критиковали и због еколошког аспекта, тврдећи како градња моста „непосредно утиче на очување биолошке разноврсности Рибарског острва, Каменичке аде и Шодроша“.
Градоначелник Вучевић се на критике кратко осврнуо рекавши да се „не треба обазирати на зле језике и оне који спутавају развој државе говоранцијама из удобних фотеља“.
Кинески послови део шире кинеске слике
ЦРБЦ је једна од највећих светских компанија у области инжењерства и грађевине, а фокусира се на изградњу ауто-путева, железница, моста, лука и тунела. Лидер је када је у питању изградња у Африци, а често улази у јавно-приватна партнерства, те се неретко налази и у улози концесионара.
Међу мостовима које је ова компанија градила или гради у Хрватској, Кини, Вијетнаму, Мјанмару, Кувајту, Габону, налази се и онај у Београду, који је понео име научника Михајла Пупина. Осим тога, ова компанија је позната и по изградњи најдужег моста на свету – Великог моста Дањанг-Куншан.
Компанија је градила тунеле у Таџикистану, Кини, Бангладешу, путеве у Конгу, Етиопији, Камбоџи, Еквадору, Руанди, Анголи, Мадагаскару, Сенегалу, железнице, луке, аеродроме…
Међутим, пословање ове компаније може се сагледавати у ширем контексту, који се тиче успостављања кинеске доминације над светском трговином и разменом добара. На пример, кинеске компаније су ангажоване су на инфраструктурним пројектима који се простору на три континента и повезују готово 60 одсто светске популације. Наравно, сви пројекти и путеви воде ка Кини, што је познато као Belt Road Initiative, односно иницијатива „Појас и пут“.
Ризик уласка у посао са кинеским компанијама и задуживања код Кинеза јесте и немогућност враћања новца, што је управо проблем са Црном Гором, која сада тражи помоћ ЕУ како би отплатила кредит.
Сличан сценарио догодио се Шри Ланки, којој је Кина позајмила 1,5 милијарди долара како би се изградила нова лука, која би била једна од кључних станица „Новог пута свиле“. Како није била у могућности да врати позајмљени новац, Шри Ланка је одлучила да Кинезима уступи новоизграђену луку и 15.000 хектара земљишта око ње на чак 99 година.
На тај начин Кина остварује своје стратешке планове када је у питању контрола путева трговине. Повезујући се са локалним економија и градећи инфраструктурне пројекте које сиромашне државе не могу да испрате, Кина утврђује своју позицију светске силе.
На панелу о овој кинеској иницијативи, која се одржала у Београду пре мање од две године, истраживач „Новог пута свиле“ Џејкоб Мардел рекао је долазак кинеских инвеститора за Србију може да има добре стране, због инвестиција у инфраструктуру, али и лоше последице, с обзиром на то да се не поштује европска регулатива у реализацији пројеката, а политички утицај расте.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 12, 2021
