КИДНАПОВАО, МУЧИО И КЛАО ЦИВИЛЕ: Ево за које злочине се терети Рамуш Харадинај

10:22 05.01.2017.

Рамуш Харадинај – бивши хашки оптуженик, посланик и председник Алијансе за будућност Косова – ухапшен је јуче у Француској по међународној потерници Србије.

Рамуш Харадинај – бивши хашки оптуженик, посланик и председник Алијансе за будућност Косова – ухапшен је јуче у Француској по међународној потерници Србије.

Харадинај је ухапшен на аеродрому у Базелу, на француској страни, а на основу захтева Србије из 2004. године због злочина на Косову.

Харадинај је рођен 3. јула 1968. године у селу Глођане код Дечана на Косову.

После демонстрација косовских Албанаца 1989. емигрирао је у Швајцарску, где је регрутован у Народни покрет Косова, из којег је настала Ослободилачка војска Косова.

У Албанији је 1996. завршио обуку и учествовао у стварању терористичких база у градовима Кукс и Тропоја.

На Косово је често долазио илегално, а трајно се вратио средином 1997, када је с браћом Даутом и Шкељзеном организовао терористичке нападе на полицију широм Метохије.

У априлу наредне године постао је један од регионалних команданата ОВК.

На његову иницијативу у Глођану је формирана специјална јединица ОВК „Црни орлови“, којој се приписује одговорност за мучења и убијања више десетина српских цивила, чија су тела нађена у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани.

Власти у Београду оптужиле су Харадинаја да је одговоран за многе злочине над Србима у том делу Покрајине и за њим расписале потерницу.

Оптужен је за масовно убиство Срба на подручју Глођана, где је у лето 1998. на пољопривредној плантажи нађено више од 20 лешева.

После званичног распуштања и демилитаризације ОВК, почетком 2000, формиран је Косовски заштитни корпус, у којем је Харадинај био заменик команданта Агима Чекуа.

Са те дужности се повукао 11. априла те године и најавио оснивање странке. Нова странка под називом Алијанса за будућност Косова формирана је 29. априла 2000. и Харадинај је изабран за њеног председника.

Хашки трибунал је против Харадинаја 4. марта 2005. подигао оптужницу, којом га по 37 тачака терети за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања, на основу индивидуалне кривичне одговорности почињене у периоду од 1. марта до 30. септембра 1998. године, када је био командант тзв. оперативне зоне Дукађин (Метохија).

Харадинај је по пријему оптужнице поднео оставку на место косовског премијера и добровољно се предао Трибуналу 9. марта 2005.

Хашки суд је ослободио Харадинаја оптужби за ратни злочин 2012. године. Тада су Харадинај и његови бивши помоћници Идриз Баљај и Лахи Брахимај пуштени на слободу.

То је био други пут да је Харадинај ослобођен оптужби.

Претходно, по окончању првог суђења, по оптужници за злочине на ширем подручју западног Косова, Харадинај и Баљај су ослобођени оптужби и пуштени на слободу, док је Брахимај био осуђен на шест година затвора.
Монструозни злочинац, лично убио 47 цивила

Због злочина над недужним српским цивилима у Метохијском крају у току 1998. и 1999. године Окружни суд у Пећи који је измештен у Лесковац је против Харадинаја поднео захтев за спровођење истраге и расписао потерницу, али је он тада остао недоступан српским истражним органима.

Од 47 Харадинајевих жртава препознато је 14, док су остале неидентификоване сахрањене у масовној гробници у селу Пискоте код Ђаковице.

Заједно са браћом и саборцима, од априла до септембра 1998. године Харадинај је, према наводима упућених у злочине на Косову и Метохији, лично убио 47 цивила на подручју села Глођане, иначе његовог родног места, затим Рзнић, Дашиновац, Горњи и Доњи Ратис и око Радоњичког језера, у општини Дечани.

Упућени наводе да је подручје око Радоњичког језера најбољи пример страдања српских цивила. У једној од помоћних кућа у близини језера, затварани су а потом и тешко злостављани сви киднаповани.

Отети цивили су наводно најпре мучени струјом спроведеном кроз појилице за стоку, а затим убијани и бацани у канал. Затрпавали су их земљом, или су канале прекривали бетонским плочама. У једном од тих стратишта пронађено је тело Здравка Радуновића из Пећи, који је шест година после смрти сахрањен на гробљу у Параћину.