Прочитај ми чланакИскуства наших радника из фабрике у Словачкој могу се упоредити са трговином људима, а даља кршења права људи који одлазе на рад у друге земље могу се спречити само међудржавним споразумима, оценила је правница и саветник са мирно решавање спорова Олга Кићановић у Новом дану.
“Ово мени личи на најстрашнију трговину људима, са циљем радне експлоатације, и не мислим да је то проблем само тих људи“, рекла је она.
Поводом приче о нехуманим условима за рад у „Самсунговој“ фабрици у словачкој општини Галанта, свом тромесечном искуству у тој фабрици, у теми јутра говорио је и репортер Недељника Драган Крсник.
Он је рекао да људи који на овај начин покушавају да нађу посао „гладни“ и да је јако важно заштити њихова основна људска права. „Заштита осноних људски права, то је суштина свега. Једног дана питаће и нас и вас наша деце да ли стварно нисте могли ништа да урадите”.
Кићановић је оценила да се овакви случајеви дешавају углавном у јужнокорејским компанијама, које са друге стране у својим земљама поштују права радника.
„То се углавном дешава у јужнокорејским фирмама, попут Јуре, Самсунга, не дешава се у Немачкој или Шведској на пример. Јура је била два пута награђивана као социјално одговорна у својој земљи. Они имају разлиците параметре у својој земљи и овде”, рекла је Кићановић.
Она је рекла и су да проблем можда у “цивилизацијски другачијим послодавцима. Како је рекла, цивилизацијским тековинама су постављни неки стандарди испод којих не би требало ићи у цивилизиваним земљама. “Али видимо да је ситуација другачија“, додала је.
Словачка је чланица ЕУ, и поставља се питање како је могуће да су у тој земљи тако различити критеријуми за једну групу радника и другу. “Велики је одлив наших људи. Ово треба да постане међудржавно питање. Без системског, билатералног, међурџавног решења, не може да се уреди ова област“, истакла је правница.
Недефинисано је кога би радник у овом случају могао да тужи, требало би да је послодавац фирма у Словачкој, а да фирма која шаље раднике узима само провизију, али и за то она мора да обезбеди минимум радних и људских права и услова за људе које шаље. “Како видим, то није случај“, додала је.
Крсник: Идете тамо где вас пошаљу, и немате никакво право
Говорећи о свом искуству запошљавања преко агенције и рада у словачкој фабрици, Крсник је рекао да му је „после буквало једног, два дана, било јасно како то функционише“. „И то је тако годинама, није од јуче“.
Крсник је указао да то што агенција има лиценцу не значи ништа за раднике.
„Потписао сам са агенцијом уговор о посредовању. Најмањи је проблем отићи у Словачку. До било које агенције можете доћи једноставно. Али чим дођете на место где треба да уђете у аутобус, тада схватите да не знате где идете. Требало је да идем у место Водоради, у потпуно другу фабрику, а завршио сам у другом граду. Њих занима број, имају спискове, ви сте небитни, немате никакво право. Идете тамо где вас пошаљу… ко вас пита“, рекао је Крсник.
Он наводи и да је индивидуално питање да ли се овакав посао финансијски исплати. Како су навели гости, у самој производњи у овим фабрикама ради 90 одсто људи из Србије.
„Сви све знају и ништа се не догађа. Када знате, а знамо два, три дана раније да ће полиција доћи, о чему онда причамо“, упитао је Крсник.
Кићановић је навела да треба видети како земља ЕУ толерише тако дупле аршине рада. ”Тамо се примењује домицилно право, које не може бити горе јер су критеријуми уједначени“.
„Постало је друштвено прихватљиво оно што је друштвено неприхватљиво”, рекла је Кићановић и додала да и сама користи термин рада “на одређено“ или “неодређено“. „А тај термин у опсте не постоји. Ја сам почела да користим оно што је неприхваљиво”, рекла је.
