Прочитај ми чланак
Почиње спровођење Владиног извештаја о захтевима мањине са југа Србије. Након здравства и социјалне заштите, на реддолазе питања из правосуђа, образовања, економије.
Разматрање могућности да Прешево добије породилиште, крајем овог месеца почеће решавање проблема Албанаца са југа Србије, садржаних у извештају од седам тачака Владе Србије. У првом кругу су питања здравства и социјалне заштите, а конкретна решења очекују се током предстојеће посете министарке здравља Славице Ђукић Дејановић.
Ово је за „Новости“ у среду потврдио председник Координационог тела за југ Србије Зоран Станковић. Он наглашава да ће сви проблеми из здравства, али и других области, бити решавани у оквиру Устава, закона и међународних конвенција.
– На дневном реду биће могућност да Прешево добије породилиште, али и да у овај град буде измештен део апотекарске установе чије је седиште у Врању – објашњава Станковић.
– Међу тачкама извештаја је и захтев да у Прешеву буде основана болница, као и установа за бригу о особама са посебним потребама.
Станковић наглашава да ће питања из области здравства чинити само прву рунду разговора о захтевима Албанаца. Листа захтева је строго ограничена Владиним извештајем, а њено проширивање на друге теме неће бити могуће. После првог круга питања на ред долазе остале тачке – заступање и интеграција Албанаца у државним институцијама, економски опоравак, децентрализација у правосуђу, образовање…
Апетити албанске националне мањине да Прешево добије болницу, породилиште и установу увелико превазилазе потребе становништва које живи у овој општини.
Тачан број житеља Прешева је непознат, што доводи у питање процену о оправданости њихових захтева.
Већинско становништво бојкотовало је попис одржан 2011. године, па је званичан податак да на простору општине Прешево живи свега нешто више од 400 Албанаца.
Посебна пажња, како се најављује, биће посвећена решавању проблема дугорочног коришћења заставе и других симбола албанске мањине.
Ово питање редовно изазива напетост на југу земље, посебно на албански национални празник – Дан заставе. У његовом корену јесте чињеница да су Албанци једина национална мањина у Србији чији национални савет још нема своју заставу, већ уместо ње користи државну заставу јужног суседа.
Истицање туђих симбола, према нашим законима, није дозвољено.
Извештај у седам тачака, који је полазна основа за решавање проблема албанске мањине, закључен је јуна ове године после састанка Албанаца са премијером Ивицом Дачићем.
Тада је постигнут договор да се питања решавају у три фазе, а да прва на ред дођу она чија су решења могућа на кратки рок.
У очекивању реализације Владиног извештаја са захтевима Албанаца, своје захтеве су истакла и српска удружења из Бујановца.
Они траже хитан попис становништва са југа Србије, на основу чијих резултата би био прочишћен бирачки списак. Срби из Бујановца сматрају да Београд науштрб домаћег становништва излази у сусрет албанским захтевима.
