Pročitaj mi članak
Удружење породица киднапованих и убијених лица на Косову и Метохији: постоје жртве првог и другог реда.
– Да ли би градоначелник Приштине Аљбен Курти који се отворено противи повратку Срба на Косово и Метохију, а нарочито Бриселском споразуму, одобрио и омогућио изложбу о злочинима над Србима и неалбанцима у Приштини, питање је које постављају српске породице окупљених у Удружењу породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији.
Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији и најближи сродници више од 3500 пострадалих косметских Срба и неалбанаца који су окупљени око Удружења никада ни жртве ни злочинце нису делили по националној или верској припадности. Увек су се залагали да се свим невино страдалим поврати достојанство. Борили су се против двоструких аршина који су учинили да, у зависности од тога да ли су жртве Албанци или Срби, постоје жртве првог и другог реда.
Удружење породица киднапованих и убијених лица на Косову и Ме тохији, на челу са Наташом Шћепановић, огласило се саопштењем поводом изложбе Саранде и Јохане Богујевци која је организована недавно у Културном центру Београда.
Чињеница је , каже се у саопштењу, да је марта 1999.године у Подуј еву извршен страшан злочин, када је убијено 19 чланова фамилије Богујевци. Овај и све друге злочине над недужним цивилима осуди ли смо и ми. Припадници „Шкорпиона“ су за овај злочин у Београд у и осуђени.
Породице киднапованих и убијених Срба и неалбанаца и овог пута јавно изражавају своје незадовољство, пре свега због тога што нити домаћи званичници, Скупштина и Влада Србије, ресорна министарс тва, представници институција, па ни медији, за последњих петнаес т година никада нису показали вољу да нам помогну у сазнавању и ширењу истине о злочинима над косметским Србима почињеним.
Имало је ово удружење припремљени документарни материјал за изложбе о масовним злочинима у крематоријуму у Клечки у јами Волујак, у Ливочком и Радоњићком језеру, о киднаповању, мучењу, убиству и масакрирању четрнаест момака Костића из Ораховца, или жетеоцима у Старом Грацком, убиству шесторице младића у пећк ом кафићу Панда, погибији и тешком рањавању деце у Гораждевцу отмици и убиству белаћевачких рудара…Узалуд се годинама обраћ амо за разумевање и помоћ како бисмо обелоданили истину и доп ринели досезању правде за српске жртве.
На нашу жалост, каже се у саопштењу, а срамоту свих осталих, у на шој смо борби остали усамљени. А за стравичне злочине над косме тским Србима и неалбанцима, нико од наредбодаваца ни извршио ца злочина није праведно кажњен ни у Хагу, ни у Приштини, ни у Бе ограду.
И на крају, питање на које ми знамо одговор, а волели бисмо да га чујемо од званичника Београда и Приштине:“ Да ли би организова ње сличне изложбе, али о злочинима над косметским Србима и неа лбанцима одобрио и омогућио градоначелник Приштине Аљбин Курти који се јавно противи повратку прогнаних Срба на Косово и Метохију, а нарочито Бриселском споразуму“?
Славица Ђукић
