Podešavanja / Settings

Naši mladi umetnici i umetnici uopšte mnogo bolje prolaze bilo gde u svetu nego ovde.

Danas je Fabrika amortizera-team d.o.o. jedina koja se bavi proizvodnjom amortizera na ovom prostoru, kaže direktor ove Fabrike u Beogradu Slobodan Pavlović.

Dragana Čabarkapa, predsednica SINOS-a (Sindikat novinara Srbije) o vlasničkoj transformaciji medija u Srbiji: Vratimo dostojanstvo profesiji.

To je bio prvi međunarodni naučni skup na Kosovu i Metohiji posle rata iz 1999. Godine. Nedavno smo objavili i knjigu darovitog istoričara iz Štrpca Srđana Mladenovića „Kruševska Metohija”.

Sudeći po uređivačkoj koncepciji neke redakcije zaista liče na timove kupljene za šaku dolara.

Tako se desilo nešto jedinstveno u istoriji jednog naroda, da utemeljivač srpskog naroda i srpske države nije bio ni vojvoda ni vladar, nego jedan monah.

Naivno shvatanje umetnosti u prošlosti skupo nas je koštalo; umetnost kao medij kulturne komunikacije pogodan je za manipulacije.

– Da li bi gradonačelnik Prištine Aljben Kurti koji se otvoreno protivi povratku Srba na Kosovo i Metohiju, a naročito Briselskom sporazumu, odobrio i omogućio izložbu o zločinima nad Srbima i nealbancima u Prištini, pitanje je koje postavljaju srpske porodice okupljenih u Udruženju porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji.

Ovu uglednu osnovnu školu pohađa oko 540 đaka Godišnje se broj učenika smanji za 5-10 mališana. Tri veroučitelja za versku nastavu od kojih je jedan monah iz manastira Devine vode, došao iz Makedonije.

Humanitarno udruženje Kolo srpskih sestara iz Prištine na čelu sa Zagom Pavlović proslavilo je svoju slavu „Velika Gospojina“ u crkvi sv. Marka u Beogradu pod starešinstvom oca Tarajana Kojića Predsednicu kola zamolili smo da se podseti kako je formirano Kolo i kakve su akcije vodile srpske sestre.

Uvek sam bila „okrenuta“ Rusima iz razloga što mi je njihova kultura bliska. Njihove kompozitore, umetnike i klasike, obožavam.

Srpska savremena umetnost sa Kosova i Metohije je opljačkana i proterana umetnost (između ostalog i mojih 150 dela, deset godina rada). Ne postoji prepoznatljiv strateški politički konsenzus o važnosti umetnosti za afirmaciju Srbije i Kosovskih Srba u Srbiji i u svetu, kaže profesor mr Petar Đuza.