Изјава Младена Обрадовића поводом пресуде Апелационог суда, којом је осуђен на четири месеца кућног затвора због наводног „ширења дискриминације“ уочи отказане параде срама 2009. године:
Одлуку Апелационог суда доживљавам као компромис између савести судија и политичких притисака да пресуда мора бити осуђујућа.
Моји ставови остају непромењени и наставићу да их јавно износим и заступам.
Противим се одржавању такозване „Параде поноса“ као противуставне манифестације којом се нарушава јавни морал, безбедност и здравље грађана, шири нетрпељивост према Православљу и Србству и отворено угрожава будућност наше деце.
Као и огромна већина грађана Србије и Србских Земаља, не желим да нам децу уче да је хомосексуалност „нормална и позитивна“, не желим да држава, чији народ изумире, сваке године троши милионе из све празнијег буџета на параду срама, и не желим да мањина терорише већину.
Уверен сам да би доношење закона о забрани содомске пропаганде деци и омладини, уз забрану одржавања неморалних манифестација у наредних сто година, као у братској Русији, било делотворно решење за одбрану наше деце, породице и народа.
Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може!
(Србин.инфо)