Резултати обдукције Слободана Вукића (30) кога је 23. децембра прошле године претукло обезбеђење београдског клуба „Тилт”, а затим је после 16 дана проведених у коми преминуо у болници, надлежни и даље чекају. Овај налаз требало би да потврди да ли је Вукић преминуо од повреда које су му нанели радници обезбеђења. Подсећамо, он је кобне ноћи отишао у провод у поменути клуб, а када је случајно просуто пиће на столу за којим је седео са друштвом, тврде његови другови, дошло је до расправе са обезбеђењем. Један од Вукићевих пријатеља је испричао како су његовог друга радници обезбеђења ударали и док су га изводили из клуба. Напољу су наставили да га бију, тврди овај човек и додаје да је Вукић последњи ударац добио ногом у стомак.

Против радника обезбеђења Милована Тадића који је осумњичен да је шутнуо Вукића, води се истрага у Првом основном тужилаштву.

„Тадић је признао да је ногом шутнуо Вукића у стомак. Он је за сада осумњичен за наношење тешких повреда. Урадићемо медицинско вештачење које ће показати да ли постоји узрочно последична веза између смрти и повреде за коју је оптужени признао да је нанео”, кажу за „Политику” у овом тужилаштву.

Поменути случај није једини са смртним исходом који се ставља на терет припадницима приватног обезбеђења. Половином јануара суђење за убиство Федора Фримермана испред сплава „Саунд” 25. јула 2013, почело је из почетка, пред Вишим судом у Београду, због промене судије. За ово убиство окривљени су чланови обезбеђења сплава Денис Павлов, Душан Давидовић и Негомир Урошевић, док се њихов шеф Дејан Михаиловић терети за насилничко понашање. Они су оптужени да су испред сплава насмрт претукли Фримермана, а његове пријатеље Милана Модринића и Немању Глигорова повредили. У последњих неколико година забележени су и други случајеви у којима су чланови обезбеђења нанели повреде гостима разних објеката. Због тога се намеће питање ко контролише припаднике обезбеђења и да ли је та контрола добра?

По Закону о приватном обезбеђењу који је усвојен 2013. године МУП је задужен за контролу фирми за приватно обезбеђење. Међутим, министарство ће пуну контролу у складу са овим законом почети да обавља тек почетком 2017, наводе у овом министарству. Да би овај закон почео да се примењује у потпуности читава армија чланова обезбеђења и телохранитеља, а процењује се да их има између 40.000 и 60.000, треба да прође обуку и добије лиценцу. Такође, наводе надлежни, неопходно је да се ускладе подзаконски акти како би закон „заживео”. Међутим, без одговора је остало питање због чега закон усвојен 2013. године, када је убијен млади Фримерман, не може да се примени пуне четири године? Јер, да је одмах почео да се примењује, можда би било мање трагичних догађаја изазваних прекорачењем овлашћења обезбеђења.

Решење да полиција контролише ову област је уобичајено и у већини европских држава. Проблем је што није разрађено прописима, па се не зна како је ова контрола организована у оквиру МУП-а.

„Да би закон функционисао неопходно је да се обави едукација службеника физичког обезбеђења и да сви добију лиценце. Пошто је у том закону био стављен веома кратак рок, у коме је било немогуће све испунити, на снагу ће ступити тек 2017”, каже за наш лист Горан Мандић, професор Факултета безбедности Универзитета у Београду.

Он напомиње да је у току едукација и лиценцирање радника обезбеђења.

„Обезбеђење сплавова и клубова је специфично због профила људи који тамо раде, али и оних који ту долазе. Неписано пословно правило и прва лекција на обуци за обезбеђење јесте да је успешно обављен посао који се заврши речима а не песницом или оружјем”, наглашава Мандић.

Узрок инцидената, у којима радници обезбеђења прекораче овлашћења, огледа се у чињеници да већина власника угоститељских објеката не ангажује професионалне агенције за приватно обезбеђење, већ необучене и нестручне људе, кажу за „Политику” у МУП-у.

Применом Закона о приватном обезбеђењу превазићи ће се постојећи проблем, односно ангажоваће се обучени радници са лиценцом за обављање ових послова.

Радник обезбеђења мораће обавезно да поседује уверење о здравственој способности, као и да прође безбедносну проверу. Овим послом неће моћи да се баве они који су имали криминалну прошлост, кажу у МУП-у.

———————————————————–

Ненајављени упади

Полицајци имају право и дужност да проверавају ношење ватреног оружја и психофизичку способност службеника обезбеђења. По потреби, непосредно и ненајављено надзиру рад приватног обезбеђења и угоститељских објеката. Према подацима полиције, у Београду су током прошле године контролисана 3.273 угоститељска објекта – кафане, кафићи, ресторани, сплавови. Од тог броја, полиција је 3.229 контрола реализовала самостално, а 44 у сарадњи са другим државним органима и инспекцијама.

„Планирање и спровођење појачаних контрола обављано је на основу сталне анализе безбедносних догађаја унутар и око угоститељских објеката. Контроле су чешће током ноћи и у данима викенда”, кажу у полицији.

———————————————————–

Докле иду овлашћења

Радници приватног обезбеђења немају статус службеног лица мада имају велики број овлашћења која су слична полицији. Они могу да проверавају идентитет, прегледају особе и возила, забране улазак или избаце са сплава. Могу да привремено задрже неког па и да употребе средства принуде – оружје, лисице, дресиране псе и физичку снагу.

Ознаке: дискотеке, секјурити