Pročitaj mi članak"Postoje dva objašnjenja - Sarapa ili je poremećen, ili zna da neće snositi nikakve posledice za pretnje. Lično verujem da su i jedna i druga stvar pomalo deo njegovog karaktera. Moje je bilo da podnesem prijavu, i da sačekam odluku tužilaštva. Možda se i otkrije da novinari Pinka ili nekih drugih televizija sa nacionalnom frekvencijom mogu da prete kome hoće, i onda ćemo znati na čemu smo - da je to zemlja u kojoj živimo, i to je to", priča Ivan Ivanović u otvorenom intervjuu za Nova.rs.
Ниједно друштво “не љуби” претерано онога који говори гласно оно што мисли, онога који устане храбро и бори се, не само за своја него и за туђа права, онога кога не може да контролише и укалупи… онога ко ће устати и сам против свих кад мисли да је тако исправно, и без обзира на последице.
Иван Ивановић је баш један од таквих.
И баш због свега тога, овакав лик никога не оставља равнодушним. Можете да га волите или не волите, слажете се с њим или не слажете, али и са све његових метар и по, не можете да га не приметите.
А примећивали су га… И заменик градоначелника Београда, па чак и сам председник.
Сад га је “приметио” и новинар “Пинка” Предраг Сарапа, мало је рећи – ничим изазван. На кога је Сарапа тачно био љут, бесан, и због чега је претио Ивановићу, након што је министар спољних послова Никола Селаковић објаснио да се Срби не би презивали на “ић” да није било Стефана Немање, поставља се као врло занимљиво питање.
Наиме, водитељ Иван Ивановић је уз ову Селаковићеву изјаву пре неколико дана објавио твит “Сарапа није Србин? У шоку сам”. Одмах након тога креће салва увреда и претњи од стране водитеља Пинка Предрага Сарапе на рачун водитеља чувеног шоу програма “Вече са Иваном Ивановићем”, које је он објавио и на свом Твитер налогу. Па иако никоме осим можда Сарапи није било јасно зашто је љут на Ивановића, а не на министра Селаковића, водитељ је наставио са најбруталнијим претњама.
Па иако је за разговор са Ивановићем било и много лепих повода, као што је његов повратак са паузе на мале екране, ову смо причу кренули тим неким бизарним који је на жалост тренутно актуелан. Са Ивановићем смо били директни, а он је одговарао исто тако.
Због чега мислиш да се Сарапа увредио? Да ли је онај твој твит био провокација?
– Нисам имао намеру да провоцирам Сарапу. То је било у склопу онога што су људи цео дан писали – да ли су Тесла, Пупин, Дивац и Бодирода Срби, да ли је Гоца Узелац Српкиња, па сам ја у том духу написао исто то. Из тог неког угла, водио сам рачуна да се не схвати све погрешно, па сам ставио знак питања, три смајлија, чак и изјаву министра Селаковића, како би било јасно да све што сам написао има везе искључиво са његовом изјавом, а не мојом фикцијом. Тад се испољила Сарапина фрустрација о којој би требало да разговара са Селаковићем, јер је он то рекао.
Шта га је онда толико изнервирало?
– Ако га је ико икад увредио, онда је то Селаковић, и о томе би Сарапа требао да размисли следећи пут када Селаковићу буде љубио скуте у студију. Верујем да је исфрустриран зато што нема храбрости да одговори ономе коме треба, па се то преломило преко мојих леђа. У сваком случају, његово понашање је било потпуно неприхватљиво. Звао ме је телефоном, претио да ће свашта да ми ради, и већина ствари коју је рекао није уопште за медије. Ту је било вређање мајке, оца, породице. Након тога стизали су смс-ови, твитови, и тако даље. Тај његов пир трајао је скоро сат времена. Верујем да је ово најбољи показатељ не само Сарапиног карактера, већ и неке обести коју новинари са телевизија са националним фреквенцијама осећају. Они мисле да део моћи коју овај режим има припада њима, јер сваки дан деле студио с тим министрима. Поред тога, гарантујем да су убеђени у то да су ослобођени одговорности, када су закони у питању.
Шта ћеш урадити по питању претњи које си добијао?
– Сарапа је урадио неке ствари због којих људи када нешто тако напишу на Твитеру, добију 30 дана затвора одмах. Све оно што је изговорио, пријавио сам полицији, и сада чекам да видим шта ће полиција и тужилаштво да ураде по том питању.
Имаш ли сумње у то како ће полиција и тужилаштво даље реаговати на ову ситуацију?
– Полицајци су били максимално професионални. Узели су моју изјаву и немам никакве сумње да је све то већ прослеђено тужилаштву. Оно што је Сарапа писао по Твитеру подлеже под надлежност Одељења за високо-технолошки криминал, а за претње преко телефона задужена је полиција. Искрено верујем, и надам се да ће надлежни органи реаговати онако како се реагује у оваквим ситуацијама.
Како ти гледаш на смелост да се упуте овако јавне претње?
– Ја за 45 година свог живота никада нисам никоме рекао тако нешто. Када неко као новинар са 20-30 година каријере, који ради на телевизији са националном фреквенцијом, нема проблем да на Твитеру, друштвеној мрежи преко које нас стотине хиљада људи прати, изговори да ће “част бранити крвљу”, ја то схватам врло озбиљно, а надам се да ће и полиција и тужилаштво исто тако то схватити. Постоје два објашњења – или је поремећен, или зна да неће сносити никакве последице за то. Лично верујем да су и једна и друга ствар помало део Сарапиног карактера. Моје је било да поднесем пријаву, и да сачекам одлуку тужилаштва. Можда се и открије да новинари Пинка или неких других телевизија са националном фреквенцијом могу да прете коме хоће, и онда ћемо знати на чему смо – да је то земља у којој живимо, и то је то.
Да ли мислиш да би на ово требало да реагују УНС и НУНС?
– Мислим да ова ситуација јесте таква због самих новинара и начина на који они виде своју професију. УНС је реаговао и осудио Сарапине претње, а за НУНС нисам приметио да јесте. Не тражим од њих да ме штите, јер и УНС и НУНС су при ставу да ја нисам новинар. Мене као грађанина штити полиција. Душан Машић је написао да новинарска удружења служе да штите стандарде професије. Управо то ја желим да питам УНС и НУНС – да ли је ово што Предраг Сарапа ради стандард новинарске професије. Сви смо сведоци како они умеју да се организују када неко од новинара добије претње, а сада имамо ситуацију у којој новинар прети убиством грађанину Србије, и то је сигурно први такав случај. Не сећам се да се икада тако нешто догодило. Од УНС-а и НУНС-а очекујем да се огласе, јер је једна од њихових сврха заштита професионалних стандарда. Они треба да кажу да ли је ово новинарска професија и смеју ли новинари да се понашају као Сарапа.
Да ли је Сарапа после свега покушао поново да те контактира?
– Наставио је да пише нешто по Твитеру попут “људима као што си ти није место на гробљу”, па је онда окачио неку нашу фотографију од пре сто година, и на крају је написао да сам подлац и да њега више неће бити на Твитеру. Тешко је било коме да разуме Сарапине потезе.
Како коментаришеш његове деманте?
– Сарапина изјава је испод интелектуаног нивоа нормалног човека и ја то стварно не могу да коментаришем.
Шта мислиш о споменику Стефану Немањи на Савском тргу?
– Мислим да ја нисам компетентан да коментаришем било шта о споменику, нити би икога интересовало шта ја мислим о свему томе. За мене ту постоји само једна тема – зашто се крило колико кошта споменик и да ли смо морали у овом тренутку да трошимо новац. То је једино питање које се поставља, а на које нема одговора. Београђани су гласали за власт која је тренутно у Београду. Када се буду мало више укључили у политику, и када буду излазили на изборе и када буду гласали, имаће више права да се буне и да постављају питања.
Како ти се чини “спонтано” окупљање на отварању споменика?
– Што се тиче окупљања, наравно да није нормално да се народ окупља, јер ако је на снази та мера, онда мора да се поштује. Међутим, сви знамо да за владајућу елиту не важе забране – они раде кад хоће и шта хоће. Свакако је било смешно гледати пар хиљада људи како стоји испод оног РТС-овог натписа “будимо одговорни”. Ми морамо да схватимо да се у овој земљи не поштују закони и да је то наш највећи проблем. Власт има неконтролисану већину и њих ништа не приморава да се придржавају закона.
Какав је твој став о вакцинама против короне?
– Стално читамо како смо ми најсавршенија бића на овој планети и да смо бољи од других. Имамо мозак који ради и размишља, и то нас разликује од других врста. Ако у данашње време не можемо да верујемо себи и људском роду, науци и медицини, онда можда нисмо толико супериорни у односу на псе, мајмуне, лавове и друге животиње. Ја верујем у људска постигнућа и вакцину која ће да нам помогне у борби са овим вирусом. Мислим да би било добро да се што већи број људи вакцинише, јер је то једини начин да одговоримо корони која је очигледно један веома озбиљан проблем. Не само за нас, него за цео свет.
Да ли си се ти вакцинисао и да ли ти је било битно која ће то вакцина бити?
– Желео сам Фајзера, али га није било. Пријавио сам се за кинеску вакцину и у року од три дана добио сам термин. Вакцинисао сам се и нисам имао никаквих нуспојава. За сада је све како треба. Како време буде одмицало, мислим да ће људи добити више информација око вакцина и да ће им бити лакше да се одлуче на то.
Колико мислиш да је битно да се председник једне државе међу првима вакцинише? Вучић за сада још увек није направио тај корак…
– Битно је да се Вучић вакцинише јер је он наш суперхерој. Ако жели добро свом народу, и ако жели да се народ вакцинише, требао је и он да да пример. Нема разлога да се бави популизмом и да се он као одриче своје вакцине у нечију корист, јер имали смо прилике да видимо пример старог човека који хоће да поклони председнику своју вакцину, јер је он важнији од њега. Ако је истина да ће држава имати довољан број вакцина за све, онда не мора Вучић да се одриче своје.
Како коментаришеш поједина писања медија о случају Мике Алексића, професора глуме који је оптужен за силовања и сексуална узнемиравања својих ученица?
– На време сам упозорио медије да пазе како ће писати о овој теми. Наравно, мене нико не слуша, и медији су у овом случају прекршили све могуће стандарде и кодексе новинарства, и када је у питању жртва и када је у питању починилац. То се претворило у једну општу папазијанију.
Какав је твој однос према овом случају?
– У својој емисији сам са гомилом глумаца из његове школе често спомињао Алексића. Баш ми је било непријатно поводом целе ситуације, а осетио сам и велику срамоту, и неки осећај одговорности. Нажалост, како време одмиче, формира се његова струја тако да сада видимо и неке крајње непримерене наступе и глад новинара за сензационализмом. У причи с Алексићем прекршено је све што је могло да се прекрши. Чињеница да су неки људи кршили закон јер су достављали таблоидима записнике из тужилаштва, са изјавама жртава. То је кривично дело. И ту има посла за тужилаштво, али ако новинари спавају на облаку, онда тужилаштво спава у подруму, и то у дубоком сну.
Недавно је преминула и чувена Мира Фурлан, а та вест потресла је целу бившу Југославију, али и Америку. Она је својевремено била гост у једној од својих емисија… Како ћеш је памтити?
– Она је гостовала код мене у специјалној емисији 2012. године са Жаном Марком Баром и Зораном Симјановићем, поводом Палићког фестивала. Имао сам велика очекивања, а она је сва та очекивања и испунила. Нисам је познавао, али као неко ко ју је интервјуисао, могу да кажем да је имала енергију којом је утицала на мене толико да нисам знао кад шта да је питам. Нажалост смо изгубили много великих људи у последњих годину дана, али то је живот.
Затрпала сам те мрачним темама, а сигурна сам да у твом животу има и лепих ствари, јер заправо делујеш испуњено…
– Баш то. Навалила си на мрак. А има толико тога лепог. На пример оно што је најлепше и чему се неизмерно радујем, то је да смо 13. јануара добили тринаесту бебу из моје новогодишње емисије у којој испуњавам жеље гледалаца и поклањам вантелесне оплодње. Беба се зове Јелисавета и она је наше тринаесто дете из тих емисија. Оно што мене чини срећним и оно на шта сам највише поносан када размишљам о својој каријери, то су ова деца која су се родила.
То јесте лепо. Али је лепа вест и то да и ти чекаш бебу. Ниси коментарисао то до сада…
– Нисам, нити ћу. Али ево, рећи ћу само ово – да, тачно је. И ја тренутно чекам бебу, односно друго дете и много сам срећан због тога. Не бих ништа даље на ту тему, и мислим да је ово најлепши завршетак једног интервјуа.
