Pročitaj mi članakBiljana Plavšić u životnoj ispovesti za Njuzvik otkriva nepoznate detalje o sukobima u BiH devedesetih i ključnim akterima tog vremena - Karadžiću, Mladiću, Miloševiću i Arkanu, ali govori i o danima provedenim u pritvoru u Hagu
Није било лако уговорити интервју с бившом председницом Републике Српске и хашком осуђеницом Биљаном Плавшић (87). Прошле године смо били на корак од договора, али у последњем тренутку је одустала рекавши да „не жели да ремети свој мир“. Овог пута је, међутим, пристала на разговор за Њузвик, што је, казаће, изузетак јер нерадо даје интервјуе. Срели смо се у њеном дому на београдском Врачару, где живи након изласка из затвора, а разговор је, уместо планираних сат, трајао више од пет сати. И опет, чини се, није све речено… Јер Плавшићева је значајан сведок историје и њена прича се не може лако спаковати на неколико новинских страница.
Деведесетих је, као водећа политичка личност босанских Срба, била у епицентру дешавања у БиХ, релативно добро је познавала кључне актере тог времена – од Радована Караџића и Ратка Младића, преко Слободана Милошевића и Жељка Ражнатовића Аркана, па све до људи попут некадашње америчке државне секретарке Мадлен Олбрајт.
„Током рата била сам потпредседница Републике Српске, бавила сам се хуманитарним радом на терену и нисам знала какве одлуке доноси руководство с Радованом Караџићем и Момчилом Крајишником на челу. А требало је да знам, схватила сам то касније“, казаће она током разговора.
– Чини се да је Карла дел Понте, некадашња главна тужитељка Хашког трибунала, имала нешто посебно против вас? Тако би се, додуше, могло закључити кад читате њену књигу.
Она ми је 2001, након мог првог појављивања у судници, пришла и позвала на кафу у свој кабинет. Тек сам један дан била у Хагу, нисам имала искуства, мислила сам да је то део процедуре, али ми адвокат, који је пошао са мном, каже да то није обичај. Но, одемо у кабинет, седнемо, запалим цигарету, а она узе кутију својих, показа ми и рече како је то оригинални „марлборо“, који се тешко налази у кантини, али да ће ме она одсад снабдевати. Она је, замислите, хтела да ме купи за бокс цигарета… За инат, помислила сам тада, дала бих и главу на пањ, нек ме убију, али неће постићи оно што је намерила…
