Прочитај ми чланак
Шетајући се прелепим улицама Рима и дивећи се архитектури Вечног града која вас води на једно путовање кроз историју бејах просто продуховљен. Одушевљен јер ме је терао на неку тугу, жаљењем што историја није пошла другим путем. Рим је за мене два пута пао. Једном су га срушили варвари а други пут највећи отпадници италијанског народа.
Пре самог доласка у Рим знао сам да у се у њему налази једна организација која представља идеал великом броју трећепуташких организација широм Европе. Она носи име по једној енигматичној и вликoј личности, Езри Паунду. Организацију назваше Кућа Паунда ( сasa односно каза на италијанском значи кућа).
Ова организација постала је једна од најпознатијих и најдоминантнијих бораца против капитализма, лихварско-банкарске елите, ЕУ,Америке и свега што се бори против Европе и традиције.
У Кући Паунда сам био примљен не само као и гост него и као пријатељ, кроз саму зграду ме је водио један од вођа овог покрета Себастиен Болдју. Кроз разговор са њим сазнао сам доста о Казапаунду. Ово није само покрет, ово је друштво, субкултура која одбија да буде део модерног света. Они имају своје ресторане, пивнице, кафиће, бендове. Имају своје спортске клубове, теретане. Организују хуманитарне акције у Италији али и свуда по свету. Познати су по томе што имају јако негативан став према Америци и ЕУ о чему сведочи једна акција од пре годину дана у којој је један од чланова скинуо заставу ЕУ са зграде представништва Европског парламента у Риму.
О томе колико је овај покрет озбиљно схватио своју мисију и борбу против модерног света говори чињеница да је сваки члан дужан да једном недељно прочита једну књигу а затим и напише реферат о њој и преда га свом надређеном што је верно слеђење идеала који је још осмислио Бенито Мусолини рекавши: „Књига и пушка – перфектни фашиста!“.
Касније смо разговарали са Албертом Паладином који је у самом руководству Казапаунда, координатор хуманитарне организације Солидарност идентитета, координатор Казапаунда за североисток Рима, један од оснивача студентског огранка Казапаунда – Студентског блока (Blocco studentesco), и координатор за главни медиј Казапаунда, Примато национале.
Шта је Казапаунд и како је настао?
Казапаунд је италијански политички покрет који је настао у Риму почетком 2000. године када се група бивших политичких активиста удружила како би решила проблем све већег броја бескућника и кризе везане за мањак станова у граду.
Већина из ове групе пријатеља марљиво је пратила и слушала „политички некоректну“ рок групу Дзетадзероалфа чији је фронтмен, Ђанлука Јаноне, тада био један од вођа политичког друштва младе италијанске деснице.
Они су тако почели да улазе у социјални и политички живот града, увек на страни народа говорећи против глобализма, мултикултурализма и против мултинационалних компанија.
Покушали су и да окупирају једну стару вилу у предграђу Рима и направе једно истинско здраво друштво.
Ипак, прекретница у историји Казапаунда била је ноћ 23. децембра 2003. године када су активисти овог удружења окупирали напуштену палату у центру Рима што је било рођење Казапаунда, а име зграде посветили чувеном америчком писцу Езри Паунду (CasaPound – Кућа Паунда).
Од тог дана, ова шестоспратница постала је дом за 20 италијанских породица које су биле социјално угрожене али је зграда такође постала седише овог великог покрета који данас у овој згради држи конференције, разне састанке, дебате и међународна окупљања.
Колики је Казапаунд и колико чланова и симпатизера имате?
Казапаунд данас има више од пет хиљада чланова. У великим градовима као што су Рим и Милано имамо стотине активиста који су углавном у студентском покрету, Blocco Studentesco (Студентски блок) који је повезан са Казапаундом. Студентски блок има много представника у великом броју школа и школским парламентима широм земље.
Неки људи кажу да је Казапаунд десничарска организација али ипак ваш покрет одбија ту етикету. Која је идеологија Казапаунда? Који су ваши краткорочни и дугорочни планови и политика?
Тачно је. Казапаунд потпуно одбија етикету екстремне деснице, за нас су примери екстремне деснице Буш и његови пријатељи у банкарско-лихварским круговима. Ми стављамо нас на природну и традиционалну италијанску идеолошку линију која је дефинитивно социјалистичка, наш покрет брани народ, али смо у исто време националисти. Филозофски и политички на фашизам гледамо као зенит италијанске историје и одатле узимамо идеје анализирајући сваки њихов аспект, гледајући шта је све позитивно а шта негативно (а негативног има, у истину, јако мало).
Наши краткорочни планови јесу да још више радимо и отворимо огранке у сваком граду, да наставимо са активностима као што су концерти, цивилна заштита, хуманитарни рад у Италији и у иностранству, конференције и разни други догађаји. Што се тиче дугорочног плана могу слободно да кажем да ће Казапаунд једнога дана имати своје представнике у италијанском парламенту и тада ће се многе ствари променити.
Можете ли нам рећи нешто о себи?
Могу да кажем да сам срећник и да је привилегија што сам наишао на Казапаунд пре десет година и почео да се развијам и као човек и као политичар. Прво сам почео као обичан активиста а данас сам одговоран за огранак североистока Рима, координишем нашом хуманитарном организацијом Solidarité Identités (Солидарност идентитета) organization, и један сам од лидера покрета на националном нивоу заједно са људима као што сам ја који се такође боре и раде сваки дан за нашу ствар.
Поврх свега тога ускоро ћу завршити своје студије историје и међународних односа. Такође сам постао репортер специјализован за подручја захваћена сукобима као што су КосМет, Украјина, Сирија итд.
Када и зашто сте постали политички активни?
Почео сам веома млад у средњој школи у политичкој организацији која је била повезана са једном странком. Међутим, у том тренутку нисам био задовољнан са руководством организације које је гушило сваки инстинкт младих за промену јер је било корумпирано и само је траћило време младима.
Не знам зашто је још остала нада, можда је то романтична идеја борбе против неправде са италијанским народом, можда је то потреба да се изборим да променим ово друштво у коме живим. Био је то природни инстинкт, мистични зов.
Да ли ваша организација има односе са другим организацијама у Италији и ван ње?
Казапаунд има односе са политичким организацијама у Италији, Европи и свету чије су веродности и принципи слични нашима. Током година стекли смо бројна и блиска пријатељства са људима који долазе сваке године да нас посете. Замислите, долазе чак из Канаде и Кине!
Великом броју људи је име организације интересантно јер је у њему презиме Езре Паунда. Зашто Езра Паунд? Како је он утицао на покрет?
То је зато што је Езра Паунд био геније који се борио против тираније банака и финансијске елите. Отворено је подржавао фашизам током рата и због овога је био затворен и због тога су га затворили у лудницу у САД (веома демократски, у духу слободе говора). Ми видимо себе у њему, ми смо луди али смо разумни и зато нас неће више затварати!
Уз то у његовим делима као што су песме у којима велича духовне вредности које ми ценимо.
Многи људи сматрају да је Езра Паунд био анти-семита и зато вашу организацију често повезују са анти-семитизмом.
Езра није био анти-семита нити смо ми. Критиковање глобалне финансијске елите, шпекулација, зеленаша, банкара и корупције је много велика борба да би смо је умањили на тако малу ствар као што је анти-семитизам. На крају крајева, и Феничани и Арапи су Семити и добри су народи, поготово Феничани.
Велики број људи у Србији не знају шта је „улична политика“. Можете ли нам објаснити тај термин?
„Улична политика“ је по мом мишљењу бити близак са народом а не затворен у салама за конференцију. То је организовање великих и масовних акција које су увек у медијима, Оне су сјајне, вредне објављивања, али оне могу бити и оне снажне као на пример скидање заставе ЕУ са представништва Европског парламента у Риму.
Када сам био у Италији видео сам да је Казапаунд веома велика трећепуташка организација, и то ми је било јако чудно. Знате, ми у Србији немамо ни једну трећепуташку организацију која би се могла поредити са вама. Како је Казапаунд постала тако успешна? Која је ваша стратегија?
Ми смо постали популарни јер смо успели да анимирамо младе људе који активизам у Казапаунду имају као примарни циљ а не као хоби или разоноду, за њих је то мисија. Казапаунд користи примамљиве и иновативне слогане, облике и слике које се шире у медијима. Ми смо у школама, бавимо се спортом, волонтирамо итд. Ми смо држава унутар државе.
Да ли имате неки савет за српске трећепуташке организације пошто нисмо нешто специјално јаки?
Будите иновативни и утелотворите европску револуционарну и политичку традицију. Треба престати са самомаргинализацијом која је проблем за многе групе широм Европе. Ми морамо да се боримо унутар друштва а не ван њега. У осврт на политичку реалност Србије, надамо се да ћете моћи да се суочите са радикалним променама кроз које ваша земља пролази и да ће те постати протагонисти будуће политичке сцене у Србији.
Неки од ваших чланова су били на Косову и Метохији. Зашто?
Зато што солидаришемо са Србима са КосМета и зато што саосећамо са њима. Током година смо помогли многим српским енклавама.
Политичка ситуација у Србији се доста разликује од италијанске, народ такође. Да ли сматрате да би српски покрети требало да се угледају на Казапаунд и почну са „уличном политиком“?
Свака организација мора да нађе свој пут, иако су наши народи и земље друкчије ми се суочавамо са сличним проблемима као што су економска криза, имиграција, репресија над националистима, тероризам. Радо волимо да чујемо да смо постали пример некој организацији и поносни смо на то. Увек ћемо бити отворени за све пријатеље!
Био сам на Космету, ја сам лично посетио ту регију и закључио сам да ће она увек бити српска, чак и када политичари то забораве.
