Ваздухопловни пилот у пензији Ђорђе Иванов у Ивањици, у селу Церова, осликава цркву и са малишанима ОШ “Сретен Лазаревић” из Прилика ствара иконе за потребе епархије. Склоност према уметности показао је као дечак, а висина је била пресудна у одређивању његовог животног пута.

– Летео сам на висинама до 20.000 до 30.000 метара, то вам омогући техника, али нема даље. Тежио сам оној другој висини, небеског царства, и могу рећи да сам је кроз иконе и осликавање цркава дотакао – прича Иванов.

У Ивањици се обрео захваљујући пријатељству из последњег рата када су се Радоје Благојевић, родом из Церове, и он упознали радећи на заједничкој идеји: направити макету авиона „миг 29“, заварати НАТО и сачувати наше летаче и опрему.

– Као дете сам за потребе струмичког карневала са другарима направио макету Тројанског коња. Када је прва бомба пала на Србију 1999. године, родила се идеја за лажним макетама. Једне ноћи окупимо се, ту је био генерал Смиљанић, неки политичар Дашић, председник општине Стара Пазова, и ја предложим да уместо авиона, пошто смо видели колико су погодили летилица, направимо макете и спасемо опрему и људе.

Признање Српске православне цркве: Иванов прима Грамату за иконописање

Најблаже речено, чудно су ме погледали, али знајући да сам уметник, генерал рече: – Добро, Иванов, кад нађеш времена, ти то направи.

Објасних да је тешко, али уз помоћ општине, дрвне индустрије, моделара, мајстора можемо да пробамо, направићемо једну, па видети шта даље – сећа се Иванов.

Радећи макете које су се касније показале као врло употребљиве (осим што су сачували авионе, успевали су да насанкају противнике, што их је посебно радовало), упознао је Радоја Благојевића.

Касније, када је Иванов иза себе имао 60 самосталних изложби, десетине осликаних цркава и мноштво ликовних радионица, дошао је у село Церова да доврши иконопис, али и да види одакле потиче његов пријатељ.

– Спремао сам се у Беч након колоније у Француској, уследио је Благојевићев позив. Одмах сам одустао од европских путовања, мислим се, морам да видим где је та Церова, прелетео сам свет, али то место на мапи нисам видео. И нисам се покајао. Овде је прелепо.

У међувремену, Иванов је одлучио да одржи радионицу осликавања икона у ОШ “Сретен Лазаревић” у Приликама.

– На радионици у Француској су били професионалци, иконе технички савршене, али… Ове у Приликама, насликане рукама дечице и учитељица, имају душу, и то се јасно види. Сјајни су – каже Иванов.

Пријатељство започето у рату израдом лажних макета настављено и након тога сада је продубљено.

(magacin.org)

Ознаке: Ђорђе Иванов, иконописац, макете, НАТО бомбардовање