Прочитај ми чланак
Све већи број особа у последње време ради без надокнаде, чинећи друштво бољим. Чисте депоније и паркове, поправљају инсталације… Многе општинен оснивају волонтерске сервисе
ЊИХОВ рад нема цену. Раде зато што желе да помогну – човеку и природи. Волонтери ће овог лета очистити дивље депоније у селу Злакуса, покупити смеће на обалама реке Млаве, уредити бициклистичке стазе дуж насипа у Апатину и изградити нове између Крупња и Малог Зворника… Ови скромни хероји били су у првим редовима и лане током поплаве у Обреновцу и осталим градовима који су се „давили“ у води. Само чланови Црвеног крста Србије провели су прошлог маја чак 783.000 радних сати градећи бране и помажући евакуисанима из поплављених подручја.
У Србији не постоји званична статистика о броју људи који раде за џабе, али се процењује да има више од 100.000 волонтера.
Професор др Драган Радовановић, председник Црвеног крста Србије, напомиње да њихова улога није важна само због тога што помажу људима у невољи, већ значајно штеде и државна средства, помажу бољој организацији у ванредним ситуацијама. И чине друштво бољим.
Када би се наплатио сав труд, мука и зној младих и старих, који су помагали да се санирају поплаве, то би коштало бар 790.000 евра. Толико је држава уштедела ангажовањем око 6.300 волонтера, ако се рачуна да само минимална цена рада од 121 динар по сату.
– Имамо око 60.000 чланова, а на њих можемо да рачунамо у свим програмским активностима, од мотивације за добровољно давалаштво крви, преко прикупљања помоћи за угрожене, до борбе против трговине људима – каже Радовановић. – Око 60 одсто волонтера су млади, али има и доста пензионера који помажу својим вршњацима. Основ њиховог рада је хуманост.
Професор Радовановић напомиње да је волонтирање изузетно важно данас, када су људи отуђени, а појединац ставља акценат на себе и на своје проблеме.
– Ангажовањем великог броја волонтера добијамо армију солидарних људи са емоцијама које се могу искористити у позитивне сврхе – сматра председник Црвеног крста. – За организације које имају по 18 волонтера на једног запосленог у светским размерама се сматра да су успешне. Црвени крст Србије има мање од 700 стално запослених, тако да је код над однос 1:80. То сведочи да дух волонтеризма постоји и да се поштује у нашој јавности.
При општинама попут Старог града и Звездаре, такође, постоје волонтерски сервиси. Осим помоћи најстаријим суграђанима, ангажовали су и мајсторе који су им бесплатно поправљали инсталације и уређаје. А сваке зиме волонтери су први у борби са снежним наметима.
У време када је циљ што пре се запослити и зарађивати, чини се, луксуз је волонтирати. Ипак, хиљаде девојака и младића свакодневно оповргавају ову тезу.
Млади истраживачи Србије овог лета организују 30 кампова широм наше земље, а њихове програме финансира Министарство омладине и спорта. Радиће на чишћењу депонија и уређењу обала река, од Титела, преко Сремских Карловаца, Јаска и Купинова, па до Пирота и Ужица. У Вранову и Малој Крсни ће помагати приликом изградње етно-куће и уређења музеја, док ће у Латковцу и Брусу чистити око школа.
– У камповима ће учествовати око 450 људи, а једини услов за пријаву кандидата је да имају између 18 и 30 година – каже координатор Бојан Бероња.
ЗЛОУПОТРЕБА ВОЛОНТИРАЊА
– ПО Закону о волонтирању, који је усвојен 2010. године организације нису дужне да извештавају о броју чланова – каже Бојан Бероња. – Постоји иницијатива да се овај акт мало побољша, јер садашњи више регулише област рада, а не промовише довољно волонтирање. Чињеница је, међутим, да се врло често бркају појмови, па неки стручну праксу поистовећују са волонтирањем да не би морали да плаћају раднике.
Иначе, по Закону је забрањено организовање волонтирања у циљу стицања добити, као и волонтирање којим се замењује рад који обављају особе у складу са прописима о раду.
(Вечерње Новости)
